Foto: Kalle Parkkinen / imago sportfotodienst / Profimedia
Snuker u Srbiji više nije samo hobi malog broja zaljubljenika u ovu igru. Domaća scena ima nacionalno prvenstvo, A i B ligu, juniorska takmičenja, klubove u nekoliko gradova i igrače koji su već ostavili trag na evropskim turnirima. Ipak, put do profesionalnog snukera i dalje je dug, a najveći izazov nije samo talenat već stvaranje uslova u kojima bi mladi igrači mogli redovno da treniraju i nastupaju na međunarodnoj sceni.
Jedan od najzanimljivijih pokazatelja da Srbija ima potencijal jeste podatak da je šampion države za sezonu 2024/25. postao četrnaestogodišnji Tadija Matijašević. On je u finalu Masters turnira savladao iskusnog Sašu Stojanovića rezultatom 6:4, nakon što je prethodno u odlučujućem delu meča preokrenuo rezultat sa 4:4. Time je postao najmlađi šampion Srbije u istoriji ovog sporta.
Njegov uspeh posebno dobija na značaju kada se zna da je tokom iste sezone Vasilije Pešić osvojio pet od osam turnira, uz niz od pet uzastopnih pobeda. Matijašević je, međutim, završnicu sezone odigrao u izuzetnoj formi i osvojio poslednja dva turnira, a zatim i državni Masters. To pokazuje da se u domaćem prvenstvu pojavljuje nova generacija igrača koja može da ugrozi iskusnije takmičare.
SRPSKI IGRAČI VEĆ OSTVARUJU ZAPAŽENE REZULTATE U EVROPI
Među imenima koja se izdvajaju nalazi se Marko Stoiljković, jedan od najtrofejnijih srpskih snuker igrača, četvorostruki državni seniorski prvak i četvorostruki juniorski prvak Srbije u bilijaru. On je 2025. godine za medije govorio o stanju domaće scene, ističući da Srbija ima igrače koji mogu da se takmiče na ozbiljnom međunarodnom nivou.
Na Evropskom prvenstvu 2024. godine Stoiljković je zauzeo 17. mesto u konkurenciji 179 takmičara, što je jedan od rezultata koji pokazuju da srpski igrači mogu da budu konkurentni i van domaćih turnira.
Važan rezultat ostvario je i Vasilije Pešić. Na Evropskom prvenstvu 2025. godine pobedio je španskog i finskog predstavnika, a zatim i Engleza Stivena Holsvorta, pre nego što je u narednoj rundi izgubio od sunarodnika Jovana Todorovića. Todorović je, sa druge strane, grupnu fazu završio sa tri pobede iz tri meča, a u eliminacionoj fazi savladao je i Pešića rezultatom 4:3.
U mlađim kategorijama pažnju je privukao i Dimitrije Vuković, za koga je Stoiljković u razgovoru za Telegraf naveo da je zauzeo peto mesto na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina. Takav rezultat posebno je značajan za sport u kojem se vrhunska tehnika, kontrola bele kugle i taktičko razmišljanje razvijaju godinama.
OD JEDNOG PRVAKA DO SISTEMA TAKMIČENJA
Organizovaniji razvoj snukera u Srbiji dobio je važan okvir kroz rad Snuker saveza Srbije, koji organizuje domaća takmičenja i predstavlja zemlju u međunarodnim snuker organizacijama.
Na zvaničnom sajtu Saveza za sezonu 2025/26. objavljene su rang-liste za seniorsku A ligu, B ligu i juniorsku konkurenciju. U oktobru 2026. najavljeni su novi turniri u sve tri kategorije, što pokazuje da se takmičarski sistem nastavlja i da se ne oslanja isključivo na povremene turnire.
Među klubovima koji se navode na sajtu Saveza su beogradski Mister S, Maksimum, Snuker Akademija i W-Snooker, kao i novosadski klubovi Sova, Zmaj i Reketa 147. Postojanje klubova i različitih takmičarskih kategorija važno je jer omogućava da igrači ne ostanu samo rekreativci, već da kroz redovne mečeve grade iskustvo i napreduju na rang-listama.
DA LI SRBIJA MOŽE DA DOBIJE PROFESIONALNOG IGRAČA?
Profesionalni snuker podrazumeva mnogo više od osvajanja nacionalnog prvenstva. Najbolji igrači prolaze kroz međunarodna takmičenja i kvalifikacione puteve koji mogu da vode do mesta na World Snooker Touru, profesionalnom svetskom takmičarskom krugu.
Evropsko prvenstvo Evropske snuker i bilijar asocijacije (EBSA) jedan je od važnih puteva ka tom cilju. Koliko taj put može da bude značajan pokazuje primer Robija Mekgigana iz Severne Irske, koji je osvajanjem Evropskog prvenstva 2024. godine izborio dvogodišnju profesionalnu kartu za World Snooker Tour.
Za srpske igrače takav uspeh još nije ostvaren, ali rezultati poput plasmana u završne faze evropskih takmičenja, pobeda nad predstavnicima snuker razvijenijih zemalja i uspeha juniora pokazuju da postoji osnova za napredak.
Ipak, za profesionalni iskorak potrebni su mnogo veći kontinuitet treninga, kvalitetni stolovi i uslovi za pripremu, finansijska podrška, treneri i mogućnost redovnog odlaska na međunarodne turnire. Profesionalni status ne donosi automatski ni finansijsku sigurnost ni uspeh – igrač mora da se izbori za rezultate u izuzetno jakoj konkurenciji.
GLAVNA PREPREKA – SKUP SPORT KOJI TRAŽI PROSTOR I VREME
Snuker se često pogrešno poistovećuje sa bilijarom, ali reč je o različitim disciplinama. Igra se na velikom stolu, sa 15 crvenih i šest obojenih kugli, uz belu kuglu kojom se izvode udarci. Za uspeh nisu dovoljni preciznost i osećaj za udarac: neophodni su strpljenje, taktičko planiranje, kontrola pozicije bele kugle i sposobnost da se pod pritiskom odigraju dugački nizovi udaraca.
Upravo infrastruktura predstavlja jedan od najvećih problema za širenje sporta. Za profesionalni sto i prostor oko njega potrebni su značajna površina i odgovarajući uslovi, a održavanje opreme i termina treninga iziskuje novac. Zbog toga klubovi teško mogu da se razvijaju bez podrške sponzora, lokalnih sportskih organizacija i institucija.
Dodatni izazov je činjenica da snuker još nema veliku televizijsku i komercijalnu publiku u Srbiji. Bez većeg interesovanja javnosti teže je privući sponzore, a bez sponzora je teško finansirati nastupe na međunarodnim takmičenjima.
PERSPEKTIVA POSTOJI, ALI SLEDEĆI KORAK MORA DA BUDE SISTEMSKI
Srpski snuker ima nekoliko važnih oslonaca: organizovan savez, domaće lige, juniorsku konkurenciju, klubove i pojedince koji su već pokazali da mogu da pobeđuju na međunarodnoj sceni. Najmlađi državni šampion, četrnaestogodišnji Tadija Matijašević, posebno je zanimljiv primer da se novi talenti pojavljuju i da domaća konkurencija nije bez budućnosti.
Ipak, važno je razlikovati dobre pojedinačne rezultate od medalja na velikim međunarodnim prvenstvima. U dostupnim rezultatima koje smo proverili nema potvrde da je Srbija osvojila medalju na Evropskom prvenstvu 2026. godine. To ne umanjuje ostvarene plasmane, ali pokazuje koliko još ima prostora za napredak.
Da bi snuker u Srbiji napravio ozbiljniji iskorak, potrebno je više ulagati u juniorske programe, organizovati međunarodne turnire u zemlji, obezbediti kvalitetne uslove za svakodnevni trening i pomoći najboljim igračima da se redovno takmiče u inostranstvu.
Srbija, dakle, još nema profesionalnog predstavnika na svetskoj sceni koji bi bio konkurentan najboljima, ali ima takmičarsku osnovu i generaciju igrača koju vredi pratiti. Sledećih nekoliko godina pokazaće da li će snuker ostati sport malog broja posvećenih entuzijasta ili će dobiti uslove da postane ozbiljnija profesionalna priča.
