Foto: Shutterstock
Građani koji povremeno prodaju polovnu garderobu, telefone, nameštaj ili tehniku iz svog doma uglavnom nemaju obavezu da registruju delatnost niti da plaćaju porez samo zbog takve prodaje. Međutim, pravila se menjaju ukoliko internet prodaja postane redovna aktivnost, naročito kada se roba nabavlja sa namerom da se kasnije preproda i ostvari zarada.
Prodaja polovnih stvari preko oglasnika, društvenih mreža i drugih internet platformi sve je popularnija. Nekima je to način da oslobode prostor u domu i prodaju predmete koje više ne koriste, dok drugi u tome vide mogućnost za dodatnu zaradu. Ipak, važno je razlikovati prodaju lične imovine od trgovine koja podrazumeva određene zakonske i poreske obaveze.
Kada građani ne moraju da plaćaju porez?
Ako neko proda garderobu koju više ne nosi, stari mobilni telefon, televizor ili komad nameštaja iz svog doma, takva povremena prodaja ne znači automatski da mora da registruje poslovanje ili plati porez.
U pitanju je raspolaganje sopstvenom imovinom, a ne nužno obavljanje trgovinske delatnosti. Zbog toga građani ne bi trebalo da poistovećuju svaku uplatu ostvarenu preko interneta sa prihodom koji podleže oporezivanju.
Kada prodaja postaje posao?
Drugačija je situacija kada neko redovno nabavlja robu sa namerom da je prodaje po višoj ceni. Ukoliko prodaja postane organizovana i usmerena na ostvarivanje zarade, aktivnost može imati karakter samostalne delatnosti, što povlači obavezu registracije i plaćanja odgovarajućih poreza i doprinosa.
Ne postoji jedan univerzalni iznos zarade koji automatski određuje da li građanin mora da plati porez. Važno je sagledati okolnosti: šta se prodaje, na koji način je roba nabavljena, koliko često se prodaja obavlja i da li postoji namera da se kroz organizovanu trgovinu ostvaruje prihod.
Drugim rečima, nije isto kada građanin tokom godine proda nekoliko predmeta iz svog doma i kada kontinuirano oglašava proizvode koje je prethodno nabavio radi dalje prodaje.
Internet prodaja ne oslobađa od zakonskih obaveza
Činjenica da se prodaja obavlja preko interneta ne menja njen pravni i poreski karakter. Prodaja putem oglasnika, društvenih mreža ili drugih platformi može predstavljati trgovinu kao i prodaja u fizičkoj prodavnici, ukoliko su ispunjeni uslovi za obavljanje trgovinske delatnosti.
Zato internet platforme ne predstavljaju način za izbegavanje obaveza koje važe za registrovane trgovce.
Za građane koji povremeno prodaju stvari koje im više nisu potrebne, nema razloga da svaku uplatu smatraju oporezivim prihodom. Međutim, oni koji od internet prodaje stvaraju redovan izvor zarade, posebno kroz kupovinu i preprodaju robe, trebalo bi da se na vreme informišu o obavezama koje proizlaze iz takvog poslovanja.
Suština je jednostavna: prodaja polovnih stvari iz sopstvenog doma nije isto što i vođenje internet prodavnice. Presudni su priroda prodaje, način nabavke robe i namera da se kroz organizovanu aktivnost ostvaruje zarada.
