Foto: Shutterstock
Četiri radna dana, tri dana odmora i ista plata kao za petodnevnu radnu nedelju – model koji bi mogao da promeni način rada u Srbiji ponovo je otvorio pitanje skraćivanja radnog vremena i položaja zaposlenih.
Predlog podrazumeva mogućnost uvođenja radne nedelje od 32 sata, raspoređene na četiri dana, bez smanjenja zarade. Ipak, takav model ne bi bio obavezan za sve poslodavce, već bi njegova primena zavisila od prirode posla, organizacije rada i dogovora zaposlenih i poslodavaca.
Prema predloženom rešenju, radna nedelja mogla bi da bude organizovana tako da zaposleni rade od ponedeljka do četvrtka ili od utorka do petka, dok bi u delatnostima koje zahtevaju neprekidan rad bilo potrebno pronaći drugačiji raspored.
Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović objasnio je da bi se mogućnost četvorodnevne radne nedelje uredila izmenama Zakona o radu, uz osnovno pravilo da kraće puno radno vreme ne sme da znači i manju zaradu.
ŠTA BI SE PROMENILO U ODNOSU NA VAŽEĆI ZAKON?
Prema važećem Zakonu o radu, puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, a radna nedelja se po pravilu organizuje tokom pet radnih dana, uz osam sati rada dnevno.
Zakon ostavlja mogućnost da se opštim aktom utvrdi i kraće puno radno vreme, ali ono ne može biti kraće od 36 časova nedeljno. Zaposleni koji rade tako skraćeno puno radno vreme ostvaruju prava kao da rade puno radno vreme.
Zbog toga bi uvođenje modela od 32 sata zahtevalo izmene postojećeg radnog zakonodavstva. Sama odluka poslodavca ne bi bila dovoljna da se takav sistem uvede kao zakonski uređeno puno radno vreme.
VEĆI DODACI ZA NOĆNI, PREKOVREMENI I RAD NEDeljOM
Predložene promene ne odnose se samo na broj radnih dana, već i na visinu naknada za različite oblike rada.
Plan predviđa sledeće minimalne dodatke na zaradu:
- 150 odsto za rad tokom neradnih praznika;
- 50 odsto za noćni i prekovremeni rad;
- 110 odsto za rad nedeljom;
- 30 odsto za smenski rad;
- 26 odsto za terenski rad.
Među predloženim merama nalazi se i ograničavanje rada na određeno vreme na najviše 12 meseci, nakon čega bi zaposleni, uz predviđene izuzetke, trebalo da dobiju ugovor na neodređeno vreme.
PRAVO NA ODMOR I ISKLJUČENJE POSLE POSLA
Jedna od značajnijih predloženih novina jeste pravo zaposlenih na isključenje nakon završetka radnog vremena.
To bi značilo da radnici ne bi imali obavezu da odgovaraju na poslovne pozive, poruke i elektronsku poštu tokom slobodnog vremena, odmora i drugih perioda kada nisu dužni da rade.
Predviđeno je i da poslodavci raspored rada dostavljaju zaposlenima najmanje sedam dana unapred.
Program obuhvata i predloge za uvođenje minimalnih iznosa toplog obroka i regresa, promenu obračuna minulog rada, bolju zaštitu zaposlenih tokom bolovanja i otežavanje nezakonitog otpuštanja.
MOŽE LI ČETVORODNEVNA RADNA NEDELJA ZAŽIVETI U SRBIJI?
Predlog je otvorio i pitanje koliko je ovakav model primenljiv u različitim delatnostima.
Dok bi pojedine kompanije, naročito u sektorima u kojima je moguće fleksibilnije organizovati rad, mogle relativno jednostavno da pređu na četvorodnevnu nedelju, u proizvodnji, zdravstvu, trgovini, ugostiteljstvu i drugim delatnostima koje zahtevaju svakodnevno prisustvo zaposlenih bilo bi potrebno pronaći drugačija organizaciona rešenja.
Predstavnici sindikata ocenjuju da je za sprovođenje ovakvih promena neophodan dogovor socijalnih partnera i konkretan akcioni plan, dok iz Unije poslodavaca ukazuju na to da organizacija radnog vremena mora da odgovara mogućnostima i potrebama svake kompanije.
Za sada je reč o predlogu, a ne o usvojenoj zakonskoj promeni. Da bi četvorodnevna radna nedelja od 32 sata postala zakonska mogućnost u Srbiji, bile bi neophodne izmene Zakona o radu i dogovor o načinu njene primene.
Ukoliko bi takav model bio uveden, zaposleni bi mogli da dobiju dodatni dan odmora bez gubitka zarade, ali bi stvarni domet promene zavisio od toga koliko poslodavaca može i želi da ga primeni.
