Foto: Claudius Thiriet / AFP / Profimedia
Poljoprivrednici u Srbiji već osećaju posledice neisplaćenih podsticaja za biljnu proizvodnju, a smanjena ulaganja u setvu mogla bi naredne godine da se odraze na prinose, prihode gazdinstava i ukupnu proizvodnju hrane. Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov upozorila je da se problem sa isplatom subvencija mogao predvideti još početkom godine, jer sredstva za regresiranje sertifikovanog semena nisu bila predviđena uredbom o raspodeli podsticaja.
Poziv ratarima da se prijave za drugi deo podsticaja za biljnu proizvodnju trebalo je da bude raspisan do 1. novembra, ali je ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić potvrdio da novca za ove isplate trenutno nema.
Bogdanov je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, istakla da povećanje subvencija iz 2023. godine ne može da bude opravdanje za nedostatak sredstava u ovogodišnjem budžetu. Prema njenim rečima, država je nakon protesta poljoprivrednika imala dovoljno vremena da planira sredstva za obećane podsticaje.
PROBLEM SE MOGAO PREDVIDETI JOŠ POČETKOM GODINE
Profesorka je ukazala da je već u januaru bilo jasno da bi moglo doći do problema sa isplatom regresa za sertifikovano seme, pošto sredstva za tu namenu nisu bila predviđena uredbom o podsticajima.
Kako je objasnila, uredba je tokom godine više puta menjana, ali novac za ovu vrstu podrške nijednom nije posebno opredeljen. Moguće je da se računalo na rebalans budžeta ili donošenje nove uredbe, ali do toga nije došlo.
Bogdanov je ocenila da zbog toga nije bilo razloga za iznenađenje kada je došlo vreme za realizaciju obećanih isplata.
VIŠE REGISTROVANIH GAZDINSTAVA, ALI MANJE PROIZVODNJE
Komentarišući objašnjenje da je deo problema nastao zbog povećanja broja registrovanih hektara i grla stoke, Bogdanov je ukazala na razliku između podataka iz registra poljoprivrednih gazdinstava i stvarnog stanja u proizvodnji.
Prema njenim rečima, popisi pokazuju smanjenje broja gazdinstava i stočnog fonda, dok je uvođenje sistema e-Agrar olakšalo registraciju i prijavljivanje površina radi ostvarivanja podsticaja.
Navela je da je broj registrovanih gazdinstava porastao sa oko 330.000 u 2023. godini na približno 450.000.
Poseban problem, kako je istakla, predstavljaju moguća fiktivna gazdinstva i prijavljivanje poljoprivrednih površina koje se zapravo ne koriste za proizvodnju. Ukazala je i na praksu formalnog raspoređivanja većih zemljišnih površina na više članova porodice, kako bi se ostvarili podsticaji u okviru propisanih ograničenja.
RATARI SMANJUJU ULAGANJA, POSLEDICE STIŽU NAREDNE GODINE
Najveći problem trenutno je to što su mnogi poljoprivrednici planirali jesenju setvu računajući na obećani novac. Deo njih je zbog očekivanih subvencija uzimao i kredite, a kada sredstva nisu isplaćena, bili su primorani da menjaju planove i smanjuju troškove proizvodnje.
To se, prema upozorenju profesorke, već odražava na kvalitet setve. Poljoprivrednici koriste nesertifikovano seme, smanjuju količine mineralnih đubriva i pribegavaju redukovanoj obradi zemljišta.
Takve odluke mogu imati direktne posledice po prinose, jer kvalitet semena, pravilna ishrana biljaka i odgovarajuća obrada zemljišta predstavljaju važne preduslove za uspešnu proizvodnju.
Bogdanov upozorava da bi šteta mogla da se prenese i na naredni proizvodni ciklus, jer ratari u prolećnu setvu ulaze bez jasne predstave o tome sa koliko sredstava će raspolagati.
NOVI KREDITI NE MOGU DA NADOKNADE NEDOSTATAK SUBVENCIJA
Govoreći o mogućnostima finansiranja, Bogdanov je podsetila da poljoprivrednicima već stoje na raspolaganju subvencionisani krediti za nabavku sredstava za proizvodnju, uključujući mineralna đubriva, za koja kamatna stopa može biti i nula odsto.
Ipak, sredstva namenjena ovoj vrsti kreditne podrške su ograničena, zbog čega ona ne mogu u potpunosti da nadomeste nedostatak direktnih podsticaja.
Dodatni problem predstavlja mogućnost da se posledice slabije ratarske proizvodnje prenesu na stočarstvo i druge grane poljoprivrede. Manja proizvodnja žitarica može uticati na dostupnost i cenu stočne hrane, a time i na troškove uzgoja životinja i proizvodnju mesa i mleka.
Drugim rečima, problem koji je počeo neisplaćenim podsticajima mogao bi da se proširi na čitav lanac proizvodnje hrane.
POTREBNA PROMENA SISTEMA SUBVENCIJA
Kao jedno od dugoročnih rešenja, Bogdanov je navela promenu načina raspodele direktnih poljoprivrednih podsticaja.
Prema njenom mišljenju, potrebno je zadržati osnovni nivo podrške za sve proizvođače, dok bi dodatna sredstva trebalo usmeravati u skladu sa veličinom gazdinstva i vrstom proizvodnje.
Ukazala je i na to da je Srbija usvojila novu strategiju poljoprivrede, ali da uz nju nije donet akcioni plan koji bi precizirao rokove, način sprovođenja i odgovornost za realizaciju predviđenih mera.
Posebno je naglasila potrebu za uređenjem registra poljoprivrednih gazdinstava, zemljišta i stočnog fonda, kao i rešavanjem problema sive ekonomije i evidencije zemljišta koje se daje u zakup.
Bogdanov smatra da je jedan od prvih zadataka nove vlade vraćanje predvidivosti u sistem poljoprivrednih podsticaja, kako bi proizvođači mogli unapred da planiraju proizvodnju i ulaganja.
„Poljoprivreda je sektor koji zaista ne trpi eksperimentisanje na živom sistemu“, poručila je profesorka za RTS.
