Foto: Shutterstock
Banke u Srbiji su tokom drugog kvartala 2026. godine pooštrile uslove za odobravanje kredita privredi, dok su kreditni standardi za stanovništvo uglavnom ostali nepromenjeni, pokazala je julska anketa Narodne banke Srbije.
Prema rezultatima ankete, banke očekuju da će se trend pooštravanja uslova za privredu nastaviti i tokom trećeg kvartala, dok kod građana ne očekuju značajnije promene standarda kreditiranja.
PRIVREDI SKUPLJI I TEŽE DOSTUPNI KREDITI
Pooštravanje uslova za privredu obuhvatilo je sve vrste kredita, bez obzira na namenu i veličinu preduzeća. Izuzetak su bili krediti poljoprivrednicima, kod kojih standardi nisu menjani.
Banke kao glavne razloge za pooštravanje navode:
- veće troškove izvora finansiranja;
- povećanu percepciju rizika;
- manju spremnost banaka da preuzmu rizik;
- smanjenu konkurenciju u bankarskom sektoru.
Povećane su kamatne marže za sve vrste kredita, dok su za većinu korisnika pooštreni i uslovi u vezi sa provizijama, naknadama, maksimalnim iznosom kredita, kolateralom i rokom otplate.
Istovremeno, tražnja privrede za kreditima porasla je tokom drugog kvartala. Banke taj rast povezuju prvenstveno sa većim potrebama za finansiranjem kapitalnih investicija i obrtnih sredstava.
Kod poljoprivrednika je dodatni faktor povećane tražnje bilo korišćenje subvencionisanih kredita koje odobravaju međunarodne finansijske institucije i fondovi.
ŠTA ČEKA GRAĐANE?
Kod stanovništva kreditni standardi u drugom kvartalu nisu značajnije menjani, iako su banke zabeležile povećanje troškova izvora finansiranja.
Ipak, cenovni uslovi kreditiranja su pooštreni, pre svega zbog povećanja kamatnih marži i kod dinarskih i kod deviznih, odnosno devizno indeksiranih kredita.
Kod deviznih kredita banke ovo povezuju i sa prethodnim rastom EURIBOR-a.
S druge strane, neke banke su ublažile internu procenu rizika, što je delimično ublažilo ukupne efekte pooštravanja.
Za treći kvartal banke očekuju blago ublažavanje cenovnih uslova za građane, prvenstveno zbog mogućeg smanjenja kamatnih marži na dinarske kredite. Kod deviznih i devizno indeksiranih kredita očekuje se suprotan trend – dalje povećanje marži.
GRAĐANI TRAŽILI VIŠE KREDITA
Tražnja stanovništva za kreditima porasla je tokom drugog kvartala, i to kod gotovo svih vrsta kredita.
Banke kao najvažnije razloge navode veću potrebu građana za kupovinom trajnih potrošačkih dobara i nekretnina, refinansiranje postojećih obaveza i rast zarada.
Na tražnju su uticala i kretanja na tržištu nekretnina, dok su pojedine banke navele i povoljnije uslove za kredite za kupovinu automobila nakon Sajma automobila.
Za treći kvartal banke očekuju smanjenje ukupne tražnje stanovništva za kreditima, posebno zbog očekivanog pada interesovanja za devizno indeksirane stambene kredite. Istovremeno, očekuje se nastavak rasta tražnje za dinarskim potrošačkim kreditima.
Anketu je Narodna banka Srbije sprovela od 1. do 17. jula, a učestvovali su predstavnici 17 banaka koje zajedno čine više od 99 odsto bilansne sume bankarskog sektora.
