Foto: Shutterstock
U Beogradskom regionu sredinom 2025. godine živelo je oko 1,68 miliona stanovnika, što čini 25,7 odsto ukupnog stanovništva Srbije, dok je njegov udeo u nacionalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) za 2024. godinu iznosio 43,2 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u publikaciji „Regioni u Republici Srbiji 2025“.
Prosečna starost stanovnika Beogradskog regiona bila je 43 godine. Prosečna neto zarada u 2025. godini iznosila je 136.911 dinara, dok je stopa zaposlenosti, prema Anketi o radnoj snazi, bila 55,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 6,9 odsto.
U ŠUMADIJI I ZAPADNOJ SRBIJI ŽIVI NAJVIŠE STANOVNIKA
Prema podacima RZS-a, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije živelo je 1,78 miliona stanovnika, dok je Vojvodina imala oko 1,71 milion stanovnika, odnosno približno 35.000 više od Beogradskog regiona.
Prosečna starost stanovnika Vojvodine iznosila je 43,9 godina, a prosečna neto zarada 103.566 dinara. Stopa zaposlenosti bila je 50,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti iznosila 8 odsto.
U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije prosečna starost stanovništva iznosila je 44,7 godina. Prosečna neto zarada u 2025. godini bila je 92.602 dinara, stopa zaposlenosti 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,6 odsto.
NAJSTARIJE STANOVNIŠTVO U JUŽNOJ I ISTOČNOJ SRBIJI
Region Južne i Istočne Srbije imao je najmanje stanovnika, oko 1,36 miliona, ali i najstarije stanovništvo. Prosečna starost građana u ovom regionu iznosila je 45,2 godine.
Prosečna neto zarada bila je 94.599 dinara, dok je stopa zaposlenosti iznosila 47,2 odsto. Istovremeno, stopa nezaposlenosti dostigla je 11,9 odsto, što je najviše među posmatranim regionima.
TREĆINA KUĆNOG BUDŽETA ODLAZI NA HRANU
Publikacija RZS-a pokazuje da su prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji tokom 2025. godine iznosili 109.136 dinara, dok su izdaci za ličnu potrošnju dostigli 109.787 dinara.
U odnosu na 2024. godinu, prihodi domaćinstava nominalno su porasli za 11,7 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju za 11,8 odsto.
Najveći deo prihoda domaćinstava poticao je iz redovnog radnog odnosa, sa udelom od 54,8 odsto. Penzije su činile 29,8 odsto prihoda, dok su prihodi od poljoprivrede učestvovali sa 3,8 odsto.
Kada je reč o potrošnji, najveći deo kućnog budžeta odlazio je na hranu i bezalkoholna pića, za koje je izdvajano 36,6 odsto ukupnih sredstava. Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva odlazilo je 16,1 odsto.
Izdaci za transport činili su 9 odsto ukupne potrošnje, za ostale lične predmete i usluge 6 odsto, za komunikacije 5,5 odsto, a za rekreaciju i kulturu 5,3 odsto.
Za odeću i obuću domaćinstva su izdvajala 4,7 odsto, za alkoholna pića i duvan 4,4 odsto, a za zdravlje 4 odsto ukupnih sredstava.
