Foto: Shutterstock
Jedna od najskupljih njiva u Srbiji prodata je u Novom Sadu za čak 107.000 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Parcela površine 59,57 ari prodata je po ceni od oko 1.800 evra za ar, što bi preračunato na hektar iznosilo čak 180.000 evra.
Za isti iznos, kako se navodi, u Novom Sadu moguće je kupiti i manji stan.
Ova cena višestruko je veća od prosečne vrednosti poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Prema podacima RGZ-a, prosečna cena njiva u pokrajini tokom drugog kvartala 2026. godine iznosila je 12.400 evra po hektaru, dok je medijalna cena bila 12.120 evra.
SREM NAJSKUPlJI DEO VOJVODINE
Najviše cene poljoprivrednog zemljišta beleže se u Sremu. Medijalna cena hektara u Sremskom okrugu dostigla je 15.430 evra, dok je prosečna iznosila 15.620 evra.
Srem je istovremeno zabeležio i međugodišnji rast cena od gotovo 11 odsto.
Na drugom mestu je Južnobački okrug, gde je medijalna cena hektara iznosila 14.210 evra. Međutim, u ovom delu Vojvodine zabeležen je pad cena od 4,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U Zapadnobačkom okrugu prosečna cena hektara bila je 12.340 evra, dok je medijalna cena u Severnobačkom iznosila 12.160 evra.
BANAT ZNAČAJNO JEFTINIJI
Poljoprivredno zemljište je znatno jeftinije u Banatu.
U Južnobanatskom okrugu prosečna cena hektara iznosila je 10.460 evra, uz međugodišnji pad od 6,8 odsto.
U Severnobanatskom okrugu hektar je vredeo oko 9.000 evra, dok je najniža medijalna cena u Vojvodini zabeležena u Srednjobanatskom okrugu – 8.750 evra po hektaru.
Srednjobanatski okrug istovremeno beleži i najveći pad cena poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, koji je na godišnjem nivou premašio sedam odsto.
Iako pojedini delovi Vojvodine beleže pad cena, rekordna prodaja parcele u Novom Sadu pokazuje koliko lokacija, veličina i karakteristike zemljišta mogu da utiču na konačnu cenu.
