Foto: Vikipedija
Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Iako ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, među narodom zauzima posebno mesto i prati ga veliki broj običaja i verovanja.
Prema narodnoj tradiciji, na Ognjenu Mariju ne obavljaju se teški poslovi, naročito radovi u polju i ručni poslovi, jer se veruje da se na ovaj dan ne treba ogrešiti o praznik. Zbog letnjih vrućina u narodu se kaže da tada „gori nebo i zemlja“, pa se savetuje dodatni oprez.
Sveta velikomučenica Marina živela je krajem III veka u Antiohiji, u vreme cara Dioklecijana. Hrišćansku veru prihvatila je još kao devojčica, zbog čega se njen otac odrekao. Stradala je mučeničkom smrću sa svega 16 godina, a njene mošti vekovima se poštuju kao čudotvorne i isceliteljske. Danas se njena ruka čuva u svetogorskom manastiru Vatoped.
U narodnom predanju Ognjena Marija se smatra sestrom Svetog Ilije i Svetog Pantelejmona i ubraja se među takozvane „ognjevite svece“. Veruje se da štiti vernike od nevremena, gromova i požara, pa je mnogi slave kao krsnu slavu ili joj se mole za zaštitu doma i useva.
Narodna verovanja kažu da su grmljavina i munje na ovaj praznik loš znak, dok mirno i vedro vreme simbolizuje blagostanje i dobru godinu. Takođe se veruje da na Ognjenu Mariju ne treba ulaziti u velike reke, jezera i druga kupališta.
Iako su običaji deo narodne tradicije, u crkvenom učenju najvažnije je praznik obeležiti molitvom, prisustvom na bogosluženju i življenjem hrišćanskih vrednosti. Vernici koji danas slave Ognjenu Mariju kao krsnu slavu dočekuju goste u duhu poštovanja i zahvalnosti.
