Foto: Ashley Cooper Alamy Profimedia
Dragan Todorović iz Ljubinića još 2017. godine odlučio je da napravi sopstveni kotao za grejanje na biomasu. Kao energent koristi bale žetvenih ostataka, a prema njegovim rečima, ovakav način grejanja omogućava mu da tokom cele grejne sezone zagreva veliki deo svog doma uz znatno manje troškove.
Todorović je, uz pomoć porodice, kotao napravio za manje od nedelju dana. Kako je ranije objavio obrenovački RTV Mag, njegova porodica je za četiri godine, prema njegovoj računici, uštedela oko 7.000 evra na grejanju.
GREJE 400 DO 500 KVADRATA
Dragan kaže da njegov sistem može da zagreje između 400 i 500 kvadratnih metara prostora.
Prema njegovim navodima, čak i kada temperatura napolju padne na minus 10 stepeni, u kući može da održava temperaturu od oko 25 stepeni.
„Uz ovu cenu ogreva to se sad pokazalo kao ekonomski najisplativije. Računao sam, nadnice, gorivo i veza je ukupno koštalo 150 evra. To znači da, ukoliko sezona traje šest meseci grejanja, ja potrošim između 20 i 30 evra mesečno“, rekao je Todorović.
KORISTI BALE ŽETVENIH OSTATAKA
Kao energent koristi bale slame i drugih žetvenih ostataka. Prema njegovom objašnjenju, bala može da gori oko dva sata, pa se količina goriva prilagođava potrebama za grejanjem.
„Ubaciš balu, upališ upaljačem i to je to – jedna bala dva sata, dve bale četiri i tako redom“, objasnio je Dragan.
Kako navodi, tri bale slame dovoljne su da kotao za oko pola sata dostigne temperaturu od 70 stepeni.
KAKO JE NAPRAVIO KOTAO?
Todorović navodi da je kotao napravljen od pune cigle, povezane blatom, po principu hlebne furune. Iznad kotla nalazi se sloj pepela, a ugrađen je i sigurnosni ventil koji bi trebalo da reaguje u slučaju pregrevanja.
Poseban deo sistema odnosi se na dimne gasove. Prema njegovim rečima, napravljene su komore kroz koje dimni gasovi prolaze i dodatno zagrevaju sistem pre nego što izađu kroz dimnjak.
„Poenta je samo zatvoriti dimove da ne izlaze, pošto dimovi greju 30 posto. Urađene su komore za dimove, dimovi kruže po celom sistemu i izlaze gore na odžak“, rekao je Todorović.
Kako navodi, kompletna izrada kotla koštala je približno koliko i ogrev za jednu godinu, odnosno oko 1.000 evra.
U POČETKU MU SE, KAKO KAŽE, OKOLINA SMEJALA
Todorović kaže da njegov način grejanja u početku nije nailazio na mnogo razumevanja u okolini.
„Međutim, došlo je mojih pet minuta“, rekao je Dragan, navodeći da se danas njegov izbor pokazao drugačije nego što su pojedini meštani u početku očekivali.
Prema njegovim rečima, do sada je svega nekoliko ljudi iz Srbije dolazilo kod njega da pogleda kotao i način na koji ga je napravio.
Todorović navodi i da se sve više govori o korišćenju biomase, posebno u poljoprivrednim krajevima gde su žetveni ostaci dostupni kao energent.
Njegov primer pokazuje kako se poljoprivredni otpad može koristiti za proizvodnju toplotne energije, ali ovakav sistem zahteva pravilnu izradu, odgovarajuću ventilaciju, bezbedan dimovodni sistem i stručnu procenu pre upotrebe.
