Foto: Shutterstock
Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 18. oktobra, sa ciljem podizanja svesti o jednom od najtežih oblika kršenja ljudskih prava i organizovanog kriminala. Trgovina ljudima podrazumeva vrbovanje, prevoz, premeštanje, skrivanje ili prihvat osoba radi njihove eksploatacije, a žrtve mogu biti žene, muškarci i deca.
Prema podacima predstavljenim u izveštaju Zaštitnika građana, u Srbiji je tokom 2025. godine formalno identifikovano 75 žrtava trgovine ljudima, što je najveći broj u poslednjih sedam godina. Izveštaj istovremeno ukazuje na potrebu za daljim unapređenjem ranog prepoznavanja žrtava, njihove zaštite i procesuiranja počinilaca.
EKSPLOATACIJA MOŽE IMATI RAZLIČITE OBLIKE
Trgovina ljudima ne podrazumeva samo seksualnu eksploataciju. Ona može uključivati i prinudni rad, prinudno prosjačenje, prinudno vršenje krivičnih dela, prinudne brakove i druge oblike iskorišćavanja.
Sve češće se za vrbovanje i kontrolu žrtava koriste internet i digitalne platforme. Oglasi za posao koji prikrivaju stvarne uslove rada, lažna obećanja o zaradi, manipulacija i ucene mogu biti deo načina na koji počinioci dolaze do žrtava i održavaju kontrolu nad njima. Evropska komisija upozorava da se tehnologija sve više koristi u različitim fazama trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije.
ZAŠTITA ŽRTAVA I ODGOVORNOST INSTITUCIJA
U Srbiji u suzbijanju trgovine ljudima učestvuju policija, tužilaštva, centri za socijalni rad, Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, inspekcija rada i druge institucije, uz podršku organizacija civilnog društva.
Savet Evrope navodi da je važno unaprediti prepoznavanje žrtava, naročito dece i osoba izloženih riziku od radne eksploatacije, kao i obezbediti pristup pravnoj pomoći, podršci i zaštiti tokom postupaka.
Prema izveštaju predstavljenom u septembru 2026. godine, u Srbiji je tokom 2025. usvojen novi zakon koji uređuje sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu žrtava. Izveštaj sadrži i preporuke za unapređenje postupanja institucija, a njihova primena bi trebalo da doprinese efikasnijem prepoznavanju i zaštiti žrtava.
PREPOZNAVANJE RIZIKA MOŽE DA SPREČI EKSPLOATACIJU
Na rizik od trgovine ljudima mogu ukazivati oduzimanje ličnih dokumenata, ograničavanje slobode kretanja, pretnje, dug koji osoba navodno mora da otplati radom, neisplaćivanje zarade ili potpuna kontrola nad njenim novcem i komunikacijom.
Ipak, nijedan pojedinačni znak sam po sebi ne dokazuje da je neko žrtva. Važno je sagledati okolnosti, a sumnju prijaviti nadležnim službama, bez direktnog suočavanja sa mogućim počiniocima koje bi moglo dodatno ugroziti osobu.
Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima podseća da je za suzbijanje ovog kriminala neophodna saradnja institucija, međunarodnih organizacija i građana, kao i da zaštita žrtava mora biti u središtu svih aktivnosti.
