Foto: BORIS ROESSLER / AFP / Profimedia
Inspekcija rada ne kontroliše samo da li su zaposleni prijavljeni i da li imaju ugovore o radu. Njena ovlašćenja obuhvataju i proveru isplate zarada, evidencije radnog vremena, poštovanja prava zaposlenih, kao i primene propisa o bezbednosti i zdravlju na radu.
Inspektorat za rad, koji deluje u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nadležan je za nadzor nad primenom propisa iz oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu. Kontrole mogu biti pokrenute po službenoj dužnosti, na osnovu prijave zaposlenog ili drugog lica, a u određenim slučajevima i na zahtev poslodavca.
KADA INSPEKCIJA DOLAZI I DA LI MORA DA NAJAVI KONTROLU?
Postoji više vrsta inspekcijskog nadzora: redovni, vanredni, kontrolni i dopunski.
Redovni nadzor sprovodi se prema planu inspekcije, dok se vanredni može pokrenuti kada postoje razlozi za hitnu proveru, uključujući sumnju na rad na crno ili ugrožavanje bezbednosti zaposlenih. Kontrolni nadzor služi za proveru da li su ranije utvrđene nepravilnosti otklonjene, a dopunski se obavlja kada je potrebno utvrditi dodatne činjenice.
Redovni nadzor se, po pravilu, najavljuje u skladu sa zakonskim uslovima. Međutim, postoje izuzeci kada se kontrola može sprovesti bez prethodnog obaveštavanja, naročito ako bi najava mogla da ugrozi njen cilj. Zbog toga poslodavci ne mogu računati na to da će svaka inspekcijska poseta biti unapred najavljena.
ŠTA INSPEKTORI MOGU DA PROVERAVAJU?
Tokom kontrole inspektori mogu da pregledaju poslovne prostorije, dokumentaciju i opremu, utvrđuju identitet zatečenih lica, uzimaju izjave i prikupljaju dokaze u skladu sa zakonom.
Kontrola najčešće obuhvata nekoliko oblasti:
- Rad na crno: da li zaposleni i radno angažovana lica imaju odgovarajući pravni osnov za rad i da li su ispunjene obaveze prijave na obavezno socijalno osiguranje.
- Radni odnosi: ugovore i druge akte, isplatu zarada, obračune, evidenciju radnog vremena, prekovremeni rad i korišćenje odmora.
- Prava zaposlenih: postupanje u vezi sa diskriminacijom i zlostavljanjem na radu, u okviru nadležnosti inspekcije.
- Bezbednost i zdravlje na radu: primenu preventivnih mera, osposobljenost zaposlenih za bezbedan rad, korišćenje zaštitne opreme i bezbednost radnih mesta i mašina.
Inspekcija može proveravati i primenu drugih propisa koji spadaju u njenu nadležnost.
AKT O PROCENI RIZIKA I BEZBEDNOST NA RADU
Poslodavci su dužni da sprovode mere bezbednosti i zdravlja na radu i obezbede odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa zakonskim obavezama koje se odnose na njihovu delatnost i organizaciju rada.
Akt o proceni rizika jedan je od ključnih dokumenata u ovoj oblasti. Njime se utvrđuju opasnosti i štetnosti na radnim mestima, procenjuje nivo rizika i određuju mere za njegovo smanjenje.
Poslodavci bi trebalo redovno da proveravaju da li je dokumentacija ažurirana i da li se propisane mere zaista primenjuju u praksi.
KOLIKE SU KAZNE ZA OMETANJE INSPEKCIJE?
Poslodavac je dužan da omogući inspektoru obavljanje zakonom propisanih kontrola i da sarađuje u postupku. Ometanje inspekcijskog nadzora može predstavljati prekršaj, za koji su propisane novčane kazne u zavisnosti od statusa odgovornog subjekta i konkretne povrede propisa.
Ako se utvrde nepravilnosti, inspektor može naložiti njihovo otklanjanje u određenom roku, preduzeti druge zakonom predviđene mere, a u slučaju ozbiljne i neposredne opasnosti po bezbednost i zdravlje zaposlenih može zabraniti obavljanje rada u skladu sa zakonom. U zavisnosti od utvrđenih činjenica, mogu biti pokrenuti i odgovarajući prekršajni ili drugi postupci.
KAKO SE POSLODAVCI MOGU PRIPREMITI?
Da bi smanjili rizik od nepravilnosti, poslodavci bi trebalo redovno da proveravaju dokumentaciju i postupanje u praksi. To podrazumeva uredno zaključivanje ugovora, prijavu zaposlenih, vođenje evidencija o radnom vremenu i zaradama, poštovanje prava na odmor i primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Uredna dokumentacija i saradnja sa inspektorom mogu olakšati postupak kontrole, ali je najvažnije da poslodavac zaista postupa u skladu sa važećim propisima.
Inspekcijski nadzor ima za cilj da obezbedi primenu zakona, zaštitu prava zaposlenih i bezbednije uslove rada, zbog čega je redovno usklađivanje poslovanja važno i za poslodavce i za radnike.
