Da sa cenama u srpskim trgovinskim lancima nešto ozbiljno nije u redu i da je stoga opravdano nezadovoljstvo potrošača, pokazuju i zvanični statistički podaci prema kojima građani Srbije, pretežno poljoprivredne zemlje, skuplje plaćaju mleko, sir, jaja, ulje i masti nego građani Nemačke i drugi žitelji Evropske unije.
Vlada Republike Srbije je još lane reagovala i donela niz uredbi koje su trebale da služe trgovinskim lancima kako bi upristojili cene, međutim ne samo da su se oglušili o apele Vlade no su cene dodatno otišle u nebo. Srbija je u tom pravcu prva država Balkana koja je reagovala na novonastale pojave i skok cena i tim primerom su se povele i ostale zemlje u regionu. Vlada Hrvatske, Crne Gore, Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine su donele slične uredbe po našem modelu i dobile isti rezultat. Generalno svi sem Bugara, oni slabo pale. Generalno, Vlade i građani su ovde na istoj strani.
Obuzdajte gramzivost, rečeno je i od strane predsednika Republike više puta, međutim na tome se završilo jer ni Vlada ni bilo koja druga institucija nemaju dalja zakonska ovlašćenja sem apela i uredbi kojima se mole vlasnici velikih trgovinskih lanaca da ne koriste krize koje se uvoze i time direktno naplaćuju proizvode po nekoliko puta više od realne cene.
Vlada RS je dodatno donela uredbe koje definišu cenu energenata, što je često korišćeno kao izgovor, te su i na taj način poslali signal da ni periodično povećanje cene goriva od dva dinara nije razlog da Milka od 300 grama košta gotovo 900 dinara.
Podaci Eurostata za 2023. godinu pokazuju da su potrošači u Srbijimleko, sir i jaja plaćali 12,1 odsto više nego stanovnici EU, i 9,2 procenta više nego kupci u Nemačkoj. Takođe, za ulje i masti smo izdvajali 12,3 odsto više novca nego Nemci, dok smo u odnosu na prosek u EU ove proizvode plaćali 5,9 odsto skuplje.
Tabela, cene Foto: Kurir
Upravo zbog ovih apsurdnih razlika u cenama udruženja potrošača pozvala su građane u Srbiji da danas bojkotuju pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji i jasno im stave do znanja da „tako više neće moći“ i da obuzdaju svoju alavost kad je reč o džepu kupaca. I Komisija za zaštitu konkurencije prošle godine je stavila pod lupu najveće trgovinske lance zbog sumnje da su se dogovarali o cenama prehrambenih proizvoda.
TRGOVCI SVE SVALJUJU NA DOBAVLJAČE
Povodom poziva na bojkot marketa zbog preterano visokih cena oglasio se jedan trgovinski lanac, koji nam je dostavio dopis koji je uputio svojim dobavljačima, a u kome ih zove da do kraja prvog kvartala ne menjaju cene asortimana proizvoda koje im dostavljaju, jer će ih u suprotnom izbaciti iz ponude.
– Za prijavljeno povećanje cena koje se odnosi na period posle 1. januara tekuće godine predlažemo da cene vratite na nivo pre poskupljenja. Nakon prvog kvartala izmene cena koje će nam biti prihvatljive su izmene do nivoa koji je predviđen ciljanim koridorom inflacije Narodne banke Srbije – piše u dopisu jednog domaćeg trgovinskog lanca dobavljačima.
U dopisu se dobavljači upozoravaju da će ukoliko ne prihvate tu odluku trgovinski lanac biti prinuđen da izbaci deo njihovog asortimana koji nije u skladu sa odlukom.
Istini za volju, srpski trgovci nisu izuzetak, jer se slično ponašaju i njihove kolege širom Balkana, zbog čije preterane gramzivosti su tamošnji potrošači rešili da im „pokažu zube“ i bojkotuju ih.
Velike trgovinske marže
Građani Srbije plaćali su neke proizvode i do 34 odsto više nego Nemci, a to što su srpske čokolade jeftinije u Čikagu u SAD nego u Srbiji, kako tvrdi ekonomista Aleksandar Stevanović, ukazuje na velike trgovinske marže.
– Trgovinske marže u Srbiji su veće nego u Čikagu i zato se to desi. Možda za neke stvari jesu dobavljači krivi, ali visoke marže guraju cene naviše. Moguće je da su trgovci iz straha od inflacije povećali neke cene, ali inflacija je ukočena i više nema nijednog osnova za povećanje cena. Ceo proces je takav da imamo premalo prodajnih lanaca, malo smo tržište. Mi nemamo ekonomiju obima jer je naše tržište jedno 400 puta manje od tržišta EU i gro naših nabavki je iz inostranstva – kaže Stevanović.
On dodaje da je bojkot velikih trgovinskih lanaca najbolje rešenje.
– Bojkot je savršena logika sa strane potrošača i bojkot treba da bude svaki dan, a ne samo jedan dan. I to će sigurno dati rezultate, jer ništa ne boli kao kad nekoga udarite po novčaniku. Kako je nas bolelo tako će i njih boleti kad zavučete ruku malo dublje u džep nego što bi trebalo – naglašava Stevanović.
Bojkot je, pored Srbije, organizovan i u zemljama regiona jer svi imamo isti problem. Balkan najviše radi u celoj Evropi, za najmanje para i plaća najskuplje. Tome mora da se stane na put.
