KO KUPUJE KUĆE U SRBIJI?

Beograd se poslednjih godina javlja kao interesantna destinacija za kupovinu nekretnina ne samo za naše ljudi, već i za državljane Rusije i Ukrajine, kao i one koji dolaze sa Zapada i u našoj prestonici prave praktično regionalni hab.

Branko Šajkunić, vlasnik agencije BG posrednik potvrđuje da su najčešči kupci kuća stranci i to uglavnom Rusi i Ukrajinci koji su navikli da žive u ruralnim sredinama. Oni prevashodno kupuju kuće koje nemaju preveliku vrednost i važnije im je da uz kuću dobiju neko lepo parče placa.

– Sledeće na listi su porodice koje imaju manje stanove u centru ili širem centru grada i koje po današnjim iznosima mogu skupo da prodaju svoje nekretnine. Kada za to dobiju jednu priličnu sumu novca odlučuju se za daleko komforniji i kvalitetniji objekat na uslovno lošijoj lokaciji. Što se tiče samog finansiranja najčešće je to keš kupovina koja se realizuje posle prodaje nekog stana, ali u poslednje vreme sve je više kreditnih kupaca – kaže Šajkunić.

Kupovina kuće na kredit i podsticaji države

Naš sagovornik objašnjava da i banke prate trendove tržišta i kupcima izlaze u susret sa ponudom pozajmica za ovakav vid trgovine. Pored toga postoje i državni podsticaji, ali se oni odnose uglavnom na jeftinije objekte. Primera radi Ministarstvo za brigu o selu daje bespovratno 1,2 miliona dinara za kupovinu domaćinstava i kuća. Ovaj konkurs se odnosi na seoske kuće sa okućnicom koje se nalaze na teritoriji svih naseljenih mesta u Srbije izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Bespovratna sredstva, takođe, nisu namenjena za opremanje, niti za porez na prenos apsolutnih prava prilikom kupoprodaje, tu ne ulazi ni porez na imovinu, troškovi prikupljanja dokumentacije za prijavljivanje na javni konkurs, kao i za građevinske radove za adaptaciju seoske kuće.

– Takvu kuću, koja ispunjava sve te uslove, nije baš tako lako naći a da pritom odgovara mladim ljudima. S druge strane, postoje podsticaji za renoviranje kuća, pa tako Ministarstvo energetike daje određeni novac za zamenu stolarije u vrednosti 65 odsto od ukupnog iznosa, a postoje i drugi konkursi za povećanje energetske efikasnosti gde država donira deo sredstava u ove svrhe – kaže Šajkunić.

Kakvu kuću je moguće kupiti uz državnu pomoć

Seoske kuće sa okućnicom, za čiju kupovinu podnosioci prijave konkurišu, moraju da ispune osnovne uslove za život. To znači da moraju biti bezbedne i uslovne za stanovanje, da poseduju infrastrukturu u vidu kanalizacije ili septičke jame, kao i vodu, struju i pristup preko tvrdog puta.

Ono što je mnogim mladim ljudima problem je što kuća mora da bude u selu, ali je potrebno da postoji barem jedan od objekata javne službe ili usluga, zdravstvena ambulanta, pošta, škola, stanica prevoza ili da neki od tih objekata postoji u susednim selima.

Uz sve navedeno, kupoprodajna cena mora biti u granicama tržišne vrednosti, a ni kuća nii okućnica ne smeju da budu predmet sudskog spora, niti da postoje nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Takođe, jedan od ograničavajućih faktora je što budući vlasnici ne smeju te nekretnine da prodaju u narednih 10 godina, niti smeju da ih stavljaju pod hipoteku tokom pet godina od sklapanja kupoprodajnog ugovora.

Renoviranje duplo poskupelo

Šajkunić navodi da, kada se kupuje stan uz pomoć kredita, banke traže manje učešće nego kada je predmet kupovine kuća. Na taj način se, kako kaže, štite od lošijih lokacija koje se teže i duže prodaju na tržištu.

– Postoje i određene pozajmice za renoviranje, ali ako se ima u vidu da je vrednost renoviranja kuća dosta poskupela, mnogima je ovo neisplativo. S druge strane, na tržištu vlada manjak majstora, što se dosta oseti. Onih dobrih je jako malo i samim tim cene njihovih usluga su veće. Veliki uticaj na konačni iznos ima i poskupljenje građevinskog materijala – tvrdi Šajkunić.

Naš sagovornik otkriva i da je potražnja za majstorima ogromna, a cena same rekonstrukcije se kreće od 70 do 100 evra po kvadratu. Kako navodi, do pre par godina računalo da za oko 350 evra po kvadratu možete dobiti kuću po principu ključ u ruke sa kompletnom standardnom opremom.

– Danas su ti iznosi više nego duplo veći, i dosežu i do 800 evra po kvadratu. To naravno može biti i mnogo skuplje ako se ugrađuju kvalitetniji materijali – kaže on.

Problemi sa kojima se kupci starijih kuća često susreću je statika objekta koja je jako bitna stavka jer prilikom adaptacije ili renoviranja može da ugrozi okolne objekte, pogotovu ako renoviranje sprovode manje stručna lica.

Izvor : Espreso/ Sasomange, Jelena Skenderija, Branko Šajkunić – BG Posrednik Nekretnine/ Prenela M.L.

Foto: Zorana Jevtić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *