Foto: Shutterstock
Prvi džeparac može biti važan korak u učenju deteta kako da raspolaže novcem. Stručnjaci za roditeljstvo ističu da nije presudno koliko dete dobija, već da iznos bude prilagođen njegovom uzrastu i zrelosti, ali i mogućnostima porodičnog budžeta.
Džeparac može da se uvede već oko šeste godine, kada dete počinje da razume da novac ima vrednost i da određene stvari ne može dobiti odmah. Redovno dobijanje iste sume može da mu pomogne da nauči da planira potrošnju, štedi i donosi samostalne odluke.
KOLIKI DŽEPARAC DAVATI PO UZRASTIMA?
Iznosi su okvirni predlog usklađen sa cenama u Srbiji, a ne zvaničan statistički prosek. Svaka porodica može ih prilagoditi svojim mogućnostima i tome koje troškove deteta već pokriva.
| Uzrast | Orijentacioni nedeljni džeparac |
|---|---|
| Do 6 godina | Bez redovnog džeparca |
| 7–8 godina | 300–500 dinara |
| 9–10 godina | 500–800 dinara |
| 11–12 godina | 800–1.200 dinara |
| 13–14 godina | 1.200–2.000 dinara |
| 15–18 godina | 2.500–4.000 dinara |
Kod mlađe dece džeparac može biti nedeljni, dok se kod srednjoškolaca često prelazi na mesečnu isplatu, kako bi dete učilo da rasporedi novac na duži period.
VAŽNIJE OD CIFRE JE DA DŽEPARAC BUDE REDOVAN
Roditelji ne moraju da traže „savršenu“ sumu. Mnogo je važnije da dete dobija džeparac redovno i u približno istom iznosu, kako bi moglo da nauči da planira.
Ako dete potroši sav novac pre dogovorenog roka, stručni saveti uglavnom idu u smeru da mu ne treba odmah davati dodatni novac. Umesto toga, takva situacija može biti prilika za razgovor o tome kako je novac potrošen i šta bi sledeći put moglo drugačije.
Detetu treba dozvoliti i da samo donese neke odluke, čak i kada roditelj smatra da kupovina nije naročito pametna. Mala greška u trošenju može biti korisna lekcija o posledicama izbora.
ŠTEDNJA SE UČI OD MALIH NOGU
Dobar način za razvijanje finansijskih navika jeste da dete štedi za nešto što samo želi – igračku, knjigu, slušalice ili neku drugu stvar.
Kada ima konkretan cilj, dete lakše razume da ne mora sav novac odmah da potroši i da se do željenog proizvoda može doći postepenim odvajanjem novca.
Roditelji mogu uključiti decu i u svakodnevne kupovine. Poređenje cena, izbor proizvoda u okviru određenog budžeta i razgovor o tome šta je potrebno, a šta je želja, često su praktičniji način za učenje finansijske odgovornosti od samih objašnjenja.
DŽEPARAC NIJE ISTO ŠTO I NOVAC ZA OSNOVNE POTREBE
Važno je razlikovati džeparac za slobodno raspolaganje od novca koji je namenjen osnovnim potrebama deteta, poput užine, prevoza ili školskog pribora.
Ako roditelj iz džeparca očekuje da dete plaća i osnovne troškove, iznos će morati da bude veći. Ukoliko roditelji te troškove plaćaju posebno, džeparac može ostati manji i služiti prvenstveno za učenje upravljanja novcem.
Zato ne postoji univerzalno tačan iznos. Najbolji džeparac je onaj koji odgovara uzrastu i zrelosti deteta, potrebama porodice i mogućnostima kućnog budžeta.
Cilj nije da dete dobije što više novca, već da kroz mali i kontrolisani budžet nauči kako da planira, štedi i odgovorno donosi finansijske odluke.
