Foto: Shutterstock
Srbija ima značajne mogućnosti za povećanje izvoza malina, kupina, automobilskih guma, lekova, konditorskih proizvoda i nameštaja, pokazala je analiza efekata globalnih trgovinskih kretanja na izvoz Srbije koju je sproveo NALED uz podršku Vlade Švedske.
Prema rezultatima analize, dodatni izvozni potencijal smrznutih malina, kupina i drugog bobičastog voća procenjen je na 90 miliona dolara. Kod automobilskih guma za putnička vozila taj potencijal iznosi 75 miliona, dok se za lekove procenjuje na 60 miliona dolara.
Analizom su obuhvaćena 23 sektora, koja su zajedno činila više od 75 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u 2025. godini. Cilj istraživanja bio je da se identifikuju proizvodi i tržišta sa mogućnostima za rast, ali i sektori posebno izloženi promenama u međunarodnoj trgovini.
Značajan prostor za povećanje izvoza postoji i kod hleba, peciva, kolača i keksa, sa procenjenim dodatnim potencijalom od 40 miliona dolara. Slede sveže višnje i trešnje sa 33 miliona, ostali drveni nameštaj sa 32 miliona, preparati za ulepšavanje i šminku sa 25 miliona, kao i ostali sirevi sa 20 miliona dolara.
Posebno su izdvojene mogućnosti na tržištu Evropske unije, gde je iskorišćeno svega oko 43 odsto procenjenog izvoznog potencijala za poslastice od šećera i 46 odsto za preparate za ulepšavanje i šminku. Za smrznute maline i kupine dodatni potencijal na tržištu EU procenjen je na 55 miliona dolara.
Konsultant NALED-a Radovan Kastratović istakao je da je za ostvarivanje procenjenog izvoznog potencijala do 2030. godine potrebno kompanijama omogućiti jednostavniji pristup informacijama o carinskim procedurama, potrebnim sertifikatima i zahtevima održivosti.
On je naveo da bi za plasman na udaljena tržišta, posebno kada je reč o proizvodima visoke vrednosti poput smrznutih malina, trebalo obezbediti namensku podršku za sertifikaciju i sufinansiranje zakupa skladišnih kapaciteta u važnim logističkim centrima.
Prema njegovim rečima, takva podrška olakšala bi malim i srednjim preduzećima pripremu za izvoz i pronalaženje novih kupaca.
Analiza je pokazala i da postoje mogućnosti za širenje izvoza na tržišta van Evropske unije. Za smrznuto voće posebno su izdvojene Nemačka i Francuska, ali i Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo. Potencijal za izvoz električnih provodnika prepoznat je u Italiji, Mađarskoj, Rusiji i Velikoj Britaniji, dok se za hleb, peciva, kolače i keks kao značajna tržišta izdvajaju Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija.
Istraživanje, međutim, ukazuje i na određene rizike. Električne mašine i oprema, mehanički uređaji, vozila i njihovi delovi zajedno čine oko 30 odsto ukupnog izvoza Srbije, što domaću privredu čini osetljivijom na promene u evropskoj industriji, posebno u automobilskoj.
Zbog toga se preporučuje tehnološko unapređenje domaćih malih i srednjih preduzeća kako bi mogla da postanu sertifikovani dobavljači velikih sistema, proizvode složenije komponente i stvaraju veću dodatnu vrednost u zemlji.
Posebni izazovi prisutni su u metalskoj industriji, koja je tokom 2025. godine na tržište EU izvezla robu vrednu 1,62 milijarde evra, pri čemu je čak 90 odsto vrednosti tog izvoza obuhvaćeno CBAM režimom, odnosno mehanizmom EU za prilagođavanje cene ugljenika na granicama.
Kastratović je ukazao na potrebu formiranja posebnog fonda za podršku izvoznicima koji su pogođeni CBAM-om i novim ekološkim zahtevima, kao i na značaj ulaganja u čistije tehnologije i olakšavanja pristupa zelenom finansiranju.
Takođe je istakao da je neophodna stručna podrška kompanijama u merenju emisija i izveštavanju, uz primenu digitalnih alata i bolju razmenu podataka između institucija, kako bi se smanjili troškovi poslovanja i olakšalo uključivanje domaćih proizvođača u međunarodne lance snabdevanja.
Analiza je predstavljena drugog dana konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026“, koju organizuju Privredna komora Srbije i Institut ekonomskih nauka.
