Foto: Shutterstock
Od 1. januara 2027. godine u Srbiji počinju da se primenjuju značajne promene u evidentiranju i kontroli poreza na dodatu vrednost (PDV). Širenje funkcionalnosti Sistema elektronskih faktura (SEF), uvođenje preliminarne PDV prijave i povezivanje podataka iz poreskih, računovodstvenih i carinskih evidencija zahtevaće dodatnu pažnju privrednika i računovođa.
Nove elektronske evidencije trebalo bi da olakšaju proveru poslovanja i otkrivanje neusaglašenosti, ali svako odstupanje ne znači automatski da je došlo do poreskog prekršaja. Ipak, preduzeća će morati da obezbede tačne podatke i dokumentaciju kojom mogu da objasne eventualne razlike.
Nataša Janković Dejanovski, poreska savetnica iz Numera grupe, upozorava da će posebno važni biti usaglašavanje evidencija, pravilno evidentiranje složenih transakcija i provera podataka pre podnošenja poreskih prijava.
PRELIMINARNA PDV PRIJAVA MENJA DOSADAŠNJI NAČIN RADA
Jedna od najznačajnijih novina je uvođenje preliminarne PDV prijave, koja će se sastavljati u SEF-u na osnovu raspoloživih podataka i automatski popunjavati u skladu sa propisanim pravilima.
Međutim, automatski generisana prijava neće osloboditi poreske obveznike obaveze da provere njenu tačnost i potpunost pre podnošenja konačne prijave.
Posebnu pažnju zahtevaće transakcije koje nisu u potpunosti obuhvaćene podacima u SEF-u, kao i slučajevi u kojima je potrebna dodatna procena poreskog tretmana.
Zbog toga će privrednici morati da prilagode interne procedure, provere kvalitet podataka i usklade računovodstvene programe sa elektronskim sistemima. Odgovornost za pravilno evidentiranje poslovnih događaja ostaje na poreskom obvezniku.
CARINSKI PODACI BIĆE DOSTUPNI U ELEKTRONSKIM EVIDENCIJAMA
Izmenama Zakona o elektronskom fakturisanju predviđeno je uvođenje lista carinskih deklaracija u okviru SEF-a, čime se proširuju mogućnosti provere podataka o prekograničnom prometu robe.
Prema navedenom rasporedu, od 1. januara 2027. godine počinje primena liste carinskih deklaracija za uvoz, odnosno dopremanje robe stavljene u slobodan promet. Primena liste za izvoz, odnosno otpremanje robe, predviđena je od 1. jula 2027. godine.
Za kompanije koje posluju sa inostranstvom to znači dodatnu potrebu za proverom vrednosti i količina robe, kao i dokumentacije koja prati svaku transakciju.
Razlike između carinskih deklaracija i poslovne dokumentacije neće nužno ukazivati na nepravilnost, ali će privrednici morati da ih potkrepe odgovarajućim dokazima.
NOVE OBAVEZE ZA NABAVKU OD POLJOPRIVREDNIKA
Promene će obuhvatiti i preduzeća koja nabavljaju poljoprivredne i šumske proizvode, kao i poljoprivredne usluge od poljoprivrednika koji nisu obveznici PDV-a.
Predviđeno je zbirno elektronsko evidentiranje ovih nabavki, a početak primene novog rešenja planiran je za 1. jul 2027. godine.
Preduzeća koja imaju veliki broj takvih transakcija moraće da obezbede uredne evidencije i potpunu dokumentaciju, kako bi se izbegla odstupanja u poreskim podacima.
Privrednicima se savetuje da prelazni period iskoriste za proveru internih procedura, povezivanje informacionih sistema i obuku zaposlenih. Prema navodima poreske savetnice, do 1. januara 2027. godine određene greške u elektronskim otpremnicama i prijemnicama neće se uzimati u obzir u postupcima nadzora, u skladu sa predviđenim prelaznim režimom.
KOJE GREŠKE MOGU PRIVUĆI PAŽNJU PORESKIH ORGANA?
Veća količina elektronskih podataka omogućiće lakše prepoznavanje neusaglašenosti između različitih evidencija. Među situacijama koje mogu zahtevati dodatnu proveru izdvajaju se:
- Razlike između faktura dobavljača i kupca – kada dobavljač izda elektronsku fakturu i evidentira PDV, a kupac transakciju ne evidentira na odgovarajući način.
- Odstupanja u carinskim podacima – razlike u vrednosti, količini ili vremenu evidentiranja robe u odnosu na poslovnu dokumentaciju.
- Kašnjenje u elektronskom evidentiranju PDV-a – kada podaci nisu blagovremeno uneti, pa nastaju razlike između poslovnih knjiga i poreskih evidencija.
- Razlike između preliminarne i konačne PDV prijave – koje će morati da budu objašnjene, posebno kada se radi o značajnijim korekcijama.
Razlike mogu nastati zbog naknadnih ispravki, osporenih faktura, transakcija koje nisu obuhvaćene raspoloživim podacima ili drugačijeg poreskog tretmana. Zato je važno da svaka značajnija korekcija bude potkrepljena dokumentacijom i odgovarajućim obrazloženjem.
Redovno usaglašavanje otvorenih faktura i provera evidentiranih poslovnih događaja mogu smanjiti rizik od grešaka.
AUTOMATIZACIJA NE MOŽE DA ZAMENI STRUČNU PROCENU
Digitalizacija poreskog sistema može da ubrza obradu dokumentacije i poveća transparentnost poslovanja, ali elektronski sistemi ne mogu da zamene razumevanje konkretne poslovne transakcije i pravilnu primenu poreskih propisa.
Dodatne poteškoće mogu nastati zbog tehničkih problema, poput prekida rada državnih servera, sporosti sistema ili poteškoća u povezivanju računovodstvenih i ERP programa.
Poreska savetnica ukazuje na potrebu za jasnijim pravilima o dokazivanju tehničkih problema i postupanju u situacijama kada obveznik ne može da ispuni obavezu na vreme zbog nedostupnosti sistema.
Pažnju zahtevaju i složene transakcije, kao što su prefakturisanje troškova, višestruke asignacije, naknadni povraćaj robe i korekcije transakcija nakon dužeg perioda. Za njih je važno da računovodstveni tretman odgovara stvarnoj poslovnoj situaciji i pratećoj dokumentaciji.
Potrebno je i bolje povezivanje sistema elektronskih faktura sa sistemom e-fiskalizacije, naročito u slučajevima kada je promet već evidentiran fiskalnim računom, a kupac naknadno zatraži elektronsku fakturu. Jasna pravila trebalo bi da spreče dvostruko evidentiranje istog prometa.
Promene koje počinju da se primenjuju 2027. godine zato zahtevaju pripremu privrede i računovodstvenog sektora. Provera podataka, usklađivanje softvera, uredna dokumentacija i jasne interne procedure biće važni za smanjenje grešaka i lakše ispunjavanje poreskih obaveza.
