Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja.
Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom „hazberg“.
Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro zaraditi.
Mirian M. Meera / Alamy / Alamy / Profimedia Pravljenje sirupa od zove
Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje.
Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, još pre par godina je govorio o ovoj nepravedno zapostavljenoj biljci kod nas.
Prema njegovim rečima, prinos po hektaru može se i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.
eupravozato.mondo.rs
Foto : Nia Bell / Alamy / Alamy / Profimedia
