Foto: Shutterstock
Poskupljenje građevinskog materijala ponovo je otvorilo dilemu među kupcima i investitorima – da li će rast troškova gradnje dovesti do novih, viših cena stanova na tržištu nekretnina u Srbiji.
Na stovarištima širom zemlje već se beleže značajna poskupljenja, dok stručnjaci upozoravaju da se efekti rasta ulaznih troškova ne vide odmah, ali se vremenom neminovno prenose na krajnje cene stanova.
MATERIJAL SKUPljI I DO 30 ODSTO
Prema podacima sa tržišta, pojedine vrste građevinskog materijala od početka godine poskupele su i do 30 odsto.
Najveći rast zabeležen je kod hidroizolacionih materijala, stiropora i stirodura, dok su armatura, žica i ekseri skuplji između 15 i 20 odsto. Cement, blokovi i cigla beleže blaži rast od oko pet procenata, dok su krovni pokrivači i lepkovi poskupeli u manjem obimu.
Konkretni primeri pokazuju da je cena armature porasla sa oko 690 na približno 800 evra po toni, dok je cement skuplji za nekoliko evra po toni u odnosu na početak godine.
DA LI ĆE KVADRAT POSKUPETI ISTIM TEMPOM?
Iako se često smatra da rast cena materijala direktno znači i poskupljenje stanova, stručnjaci ističu da je situacija složenija.
Građevinski materijal čini samo deo ukupne cene izgradnje, uz zemljište, komunalno opremanje, radnu snagu, finansiranje i profit investitora. Zbog toga rast ulaznih troškova ne znači automatski isti procenat poskupljenja kvadrata.
Investitori deo troškova često pokušavaju da apsorbuju kroz marže, ali dugotrajna poskupljenja smanjuju taj prostor i postepeno se prelivaju na tržište.
NOVA GRADNJA PRVA NA UDARU
Ako se trenutni trend nastavi, prvi efekti rasta cena mogli bi da se osete krajem godine i tokom naredne građevinske sezone.
Najpre bi mogle da poskupe nekretnine u novogradnji, dok starogradnja sporije reaguje na promene na tržištu.
U Beogradu se posebno izdvajaju lokacije kao što su Vračar, Dorćol, Savski venac, deo Novog Beograda i pojedini delovi Zvezdare, gde je potražnja i dalje visoka, pa investitori lakše prenose povećane troškove na kupce.
BEOGRAD I DRUGI VEĆI GRADOVI POD PRITISKOM
Stručnjaci procenjuju da bi, ukoliko se trend nastavi, cena kvadrata u pojedinim delovima Beograda mogla da poraste za nekoliko procenata.
Kao primer navodi se da bi stan koji danas košta oko 4.000 evra po kvadratu mogao da dostigne raspon od približno 4.100 do 4.300 evra, u zavisnosti od lokacije i potražnje.
Pored Beograda, rast cena mogao bi da se oseti i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, gde je tržište novogradnje i dalje aktivno.
NEDOSTATAK RADNE SNAGE DODATNO POVEĆAVA TROŠKOVE
Na cene dodatno utiče i nedostatak građevinskih radnika, što dovodi do rasta plata u sektoru. Kombinacija skupljeg materijala i radne snage značajno povećava ukupne troškove projekata.
Analitičari ipak ne očekuju nagle skokove cena, već postepeno prilagođavanje tržišta, u skladu sa potražnjom i dinamikom prodaje stanova.
RAST KIRIJA KAO POSLEDICA TRŽIŠTA
Porast cena nekretnina već se odražava i na tržište zakupa, gde kirije u velikim gradovima nastavljaju da rastu.
Zbog visokih cena kvadrata i otežanog pristupa kreditima, sve više građana se odlučuje za iznajmljivanje, što dodatno povećava potražnju i pritisak na cene stanarina.
U Beogradu i Novom Sadu stanovi se izdaju brže nego ranije, a zakupnine se sve češće koriguju naviše pri svakom novom izdavanju ili produženju ugovora.
