Foto: Shutterstock
Građani koji posumnjaju da poseduju falsifikovanu novčanicu ne bi trebalo da pokušavaju da je vrate osobi od koje su je dobili niti da je koriste za plaćanje. Sumnjivi novac potrebno je predati banci ili policiji radi provere autentičnosti, jer njegovo dalje stavljanje u opticaj može imati ozbiljne pravne posledice.
Prijem falsifikovane novčanice ne znači automatski da je građanin počinio krivično delo. Međutim, ukoliko naknadno sazna da je novac falsifikovan, a ipak pokuša da ga upotrebi kao pravi, može snositi krivičnu odgovornost.
ŠTA URADITI AKO POSUMNJATE DA JE NOVAC FALSIFIKOVAN?
Ukoliko građanin posumnja u autentičnost novčanice, najvažnije je da je ne prosleđuje dalje. Sumnjivu novčanicu treba predati banci ili policiji, gde će biti upućena na odgovarajuću proveru.
Falsifikovani novac ne može se zameniti za pravi, pa građanin koji ga je primio, a nije znao da je falsifikovan, po pravilu snosi finansijski gubitak.
KADA POSEDOVANJE FALSIFIKATA POSTAJE KRIVIČNO DELO?
Falsifikovanje novca predstavlja ozbiljno krivično delo kojim se ugrožavaju sigurnost novčanog prometa i poverenje u finansijski sistem. Član 241 Krivičnog zakonika Republike Srbije predviđa kažnjavanje za izradu lažnog novca sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi, preinačavanje pravog novca, pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog puštanja u opticaj, kao i njegovo stavljanje u opticaj.
Kako objašnjava advokat Slavica Vrbajac, za utvrđivanje krivične odgovornosti posebno su važni znanje i namera osobe koja je novac primila, kao i njeno dalje postupanje.
„Posebno je važno naglasiti da lice koje primi novac ne znajući da je falsifikovan ne snosi automatski krivičnu odgovornost. Međutim, ako naknadno sazna da je novac lažan, a ipak ga stavi u opticaj, može odgovarati u skladu sa zakonom“, navodi Vrbajac.
Prema članu 241 Krivičnog zakonika, za izradu lažnog novca ili preinačavanje pravog sa namerom da se stavi u opticaj kao pravi propisana je kazna zatvora od dve do 12 godina i novčana kazna. Za pribavljanje falsifikovanog novca radi njegovog stavljanja u opticaj ili njegovo stavljanje u opticaj predviđena je kazna zatvora od jedne do 10 godina, uz novčanu kaznu.
Ukoliko je reč o falsifikovanom novcu u iznosu većem od 1,5 miliona dinara, odnosno odgovarajućem iznosu u stranoj valuti, propisana je kazna zatvora od pet do 15 godina i novčana kazna.
KAZNA I ZA PONOVNO STAVLJANJE FALSIFIKATA U OPTICAJ
Krivični zakonik predviđa sankcije i za osobu koja falsifikovanu novčanicu primi kao pravu, a zatim, nakon što sazna da je lažna, pokuša da je ponovo stavi u opticaj. Za takve radnje propisana je novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Advokat ističe da se odgovornost u svakom pojedinačnom slučaju utvrđuje na osnovu dokaza i svih relevantnih okolnosti, uz poštovanje pretpostavke nevinosti.
Zato je građanima koji posumnjaju da poseduju falsifikovanu novčanicu najvažnije da je ne koriste za plaćanje i ne prosleđuju drugima, već da je predaju banci ili policiji. Neznanje prilikom prijema novca i svesno pokušavanje njegovog daljeg stavljanja u opticaj predstavljaju dve različite situacije sa potpuno različitim pravnim posledicama.
