Foto: Shutterstock
Ekstremno visoke temperature i dugotrajna suša tokom kraja jula i početka avgusta ostavili su ozbiljne posledice na ratarske i povrtarske kulture u Srbiji. Najviše su stradali soja i kukuruz, dok je suncokret bolje podneo nepovoljne uslove, ali se i kod njega očekuje nešto slabiji rod.
Stručnjaci upozoravaju da konačne procene još nisu moguće i da će mnogo toga zavisiti od parcele do parcele.
SOJA NAJVIŠE STRADALA
Agroanalitičar Milan Prostran ocenjuje da je soja kultura koja je najviše podbacila zbog nedostatka vlage.
Suncokret, koji je ove godine zasejan na oko 300.000 hektara, bolje je podneo sušu. Iako će prinos biti nešto manji od očekivanog, procena je da će proizvodnja biti dovoljna za domaće potrebe i deo izvoza.
I šećerna repa će, prema očekivanjima stručnjaka, imati manji prinos, ali se ne očekuje problem sa snabdevanjem domaćeg tržišta šećerom.
KUKURUZ OD NJIVE DO NJIVE – POTPUNO DRUGAČIJA SLIKA
Kukuruz je zasejan na gotovo 900.000 hektara, ali su posledice suše veoma neujednačene.
Na pojedinim parcelama usev je i dalje zelen, dok je na susednim njivama vegetacija praktično završena, a biljke su potpuno izgorele.
Na stanje useva uticali su vreme setve, izbor hibrida, priprema zemljišta i primenjena agrotehnika.
Stručnjaci zato upozoravaju da konačnu procenu prinosa kukuruza treba sačekati do završetka žetve.
„KAD NEMA VLAGE, ISHRANA JE MINIMALNA“
Stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Srđan Cvetković navodi da je na području Sokobanje od početka godine do 13. avgusta palo oko 303,3 litara kiše, dok je u Knjaževcu količina bila još manja.
To je, prema njegovim rečima, približno polovina potrebne količine vlage za kukuruz tokom vegetacije.
„Kad nema vlage, koliko god da smo primenili agrotehniku i đubrenje, ishrana je minimalna i biljka pati“, upozorio je Cvetković.
Visoke temperature, niska vlažnost vazduha i vruć vetar dodatno povećavaju stres biljaka. Na pojedinim njivama zemlja je toliko isušena da su se pojavile velike pukotine.
Trenutna procena je da bi prinos mogao da bude oko četiri tone suvog zrna po hektaru, mada će na pojedinim parcelama rezultat biti bolji.
RATARI SE OKREĆU SILAŽI
Zbog lošeg stanja useva, pojedini poljoprivrednici već se odlučuju da kukuruz koriste za silažu, iako zrno još nije dostiglo fazu u kojoj se uobičajeno obavlja takva žetva.
Dodatni problem predstavljaju i visoke temperature, koje mogu pogodovati razvoju mikotoksina. Pucanje zrna tokom sazrevanja može predstavljati ulazno mesto za razvoj ovih štetnih materija, zbog čega stručnjaci upozoravaju da i kvalitet hrane za životinje mora biti pod kontrolom.
SIRAK SE SVE VIŠE NAMEĆE KAO ALTERNATIVA
U delovima sveta gde su suše sve češće, ratari postepeno prelaze sa kukuruza na sirak, koji je tolerantniji na nedostatak vode i u nepovoljnim godinama može dati stabilniji prinos.
Ipak, stručnjaci ocenjuju da se navike domaćih proizvođača teško menjaju i da ne postoji jedno rešenje koje može potpuno neutralisati posledice suše.
POVRĆE NA OTVORENOM TAKOĐE TRPI
Nedostatak vode pogodio je i povrtarske kulture.
Paprika, paradajz i kupus na otvorenom zahtevaju redovno navodnjavanje, pa je stanje direktno povezano sa dostupnošću vode.
„Gde ima vode, biće kupusa, gde nema, neće ga biti“, kaže Prostran.
Ipak, stručnjaci ne očekuju nestašice niti veće poremećaje na tržištu. Veći deo poljoprivredne sezone, kako ocenjuju, prošao je dobro.
Pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica imali su dobru proizvodnu sezonu, dok je i proizvodnja povrća do sredine leta bila zadovoljavajuća.
Zbog toga se, uprkos šteti koju su poslednje nedelje nanele usevima, ne očekuju veći poremećaji u snabdevanju građana.
