Foto: Shutterstock
Dizel je od sredine 2000-ih uglavnom skuplji od benzina zbog većih troškova prerade, snažne globalne potražnje i poreskih razlika. Dodatni pritisak na cene stvaraju poremećaji u radu rafinerija, smanjene zalihe i ograničenja izvoza, zbog kojih je razlika u ceni ova dva goriva u pojedinim periodima neuobičajeno velika.
Nekada je dizel uglavnom bio jeftiniji od benzina, ali se taj odnos promenio pre oko dve decenije. Dugoročne promene u proizvodnji i potrošnji goriva dovele su do toga da dizel postane skuplji, dok su poremećaji na svetskom tržištu dodatno povećali razliku.
Prema analizi koju prenosi Forbes, razlozi se mogu podeliti na dugoročne promene u industriji i aktuelne probleme sa snabdevanjem.
STROŽI STANDARDI POVEĆALI TROŠKOVE PROIZVODNJE
Jedan od važnih razloga za promenu odnosa cena bili su stroži standardi kvaliteta dizela, posebno zahtevi za smanjenje sadržaja sumpora. Rafinerije su zbog toga morale da ulažu u novu opremu i složenije procese prerade.
Proizvodnja dizela sa ultra-niskim sadržajem sumpora zahteva dodatna ulaganja i povećava operativne troškove. Istovremeno, u SAD su porezi na dizel viši nego na benzin, što takođe doprinosi razlici u maloprodajnim cenama.
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), dizel je u SAD od septembra 2004. uglavnom bio skuplji od običnog benzina.
GLOBALNA POTRAŽNJA DODATNO PODIŽE CENU
Dizel ima važnu ulogu u transportu, poljoprivredi, građevinarstvu, rudarstvu i industriji. Koristi se za pogon kamiona, radnih mašina i brodova, ali i u pojedinim sistemima za grejanje.
Zbog široke primene, potražnja za dizelom i drugim srednjim destilatima snažno zavisi od privredne aktivnosti u velikim svetskim ekonomijama. Na cenu utiču i međunarodna trgovina i mogućnost rafinerija da gorivo plasiraju na tržišta na kojima mogu da ostvare višu cenu.
Zato velika proizvodnja sirove nafte ne znači automatski i obilje jeftinog dizela. Nafta tek treba da bude prerađena, a količina dobijenog goriva zavisi od kapaciteta i tehnologije rafinerija, kvaliteta sirovine i mogućnosti transporta.
RAT U UKRAJINI I POREMEĆAJI NA TRŽIŠTU
Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine izazvala je velike promene u međunarodnoj trgovini energentima. Sankcije i ograničenja trgovine poremetili su dotadašnje tokove snabdevanja, posebno na evropskom tržištu naftnih derivata.
Dizel je bio izložen snažnom pritisku jer je Rusija bila značajan dobavljač sirove nafte i prerađenih proizvoda. Preusmeravanje trgovinskih tokova i otežano snabdevanje doprineli su rastu cena i povećanju razlike u odnosu na benzin.
Slični pritisci ponovo su prisutni tokom 2026. godine, navodi se u analizi. Poremećaji u radu rafinerija, ograničen izvoz pojedinih proizvođača i smanjene zalihe doprinose tesnijoj ponudi dizela na međunarodnom tržištu.
ZAŠTO JE RAZLIKA TRENUTNO TOLIKO VELIKA?
Kada je ponuda dizela ograničena u odnosu na potražnju, njegova cena može da raste brže od cene benzina. Dodatni pritisak stvaraju troškovi transporta i osiguranja, kao i smanjena dostupnost goriva iz pojedinih zemalja.
U analizi se navodi da su američke zalihe destilata sredinom septembra bile oko 13 odsto ispod proseka za isti period prethodnih pet godina, uprkos visokoj proizvodnji domaćih rafinerija. To ukazuje da problem nije samo u količini proizvedenog goriva, već i u velikoj potražnji i raspoloživosti zaliha.
Prema podacima navedenim u tekstu, 5. oktobra prosečna cena dizela u SAD iznosila je 6,199 dolara po galonu, dok je običan benzin koštao 4,354 dolara. Razlika je iznosila oko 1,85 dolara po galonu.
Ove cene odnose se na američko tržište i ne predstavljaju direktan pokazatelj cena goriva u Srbiji, gde na konačnu cenu utiču i domaći porezi, akcize, regulacija i troškovi distribucije.
RAFINERIJSKE MARŽE PRATE ODNOS PONUDE I POTRAŽNJE
Kada je ponuda dizela ograničena, vrednost raspoloživih količina raste, što može da poveća i rafinerijske marže. Visoke marže zato mogu biti posledica tesnog tržišta, a ne nužno početni uzrok rasta cena.
Benzin i dizel nastaju preradom iste sirove nafte, ali imaju različitu namenu, tržišta i zahteve u proizvodnji. Rafinerije ne mogu neograničeno da menjaju odnos količina proizvedenih goriva, jer ih ograničavaju tehnologija, konfiguracija postrojenja i specifikacije proizvoda.
Dugoročno, skuplja prerada i snažna potražnja doprineli su tome da dizel uglavnom bude skuplji od benzina. Trenutno veliku razliku dodatno pojačavaju problemi u snabdevanju i smanjene zalihe na svetskom tržištu.
