Foto: Shutterstock
Završen je 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je održan od 23. do 31. oktobra pod sloganom „Reči grade svet“. Ovogodišnju manifestaciju obeležili su bojkot nekoliko velikih izdavača i znatno manji broj posetilaca u odnosu na rekordnu 2024. godinu.
Prema zvaničnim podacima, Sajam je posetilo 81.898 ljudi, dok je pre dve godine kroz njegove kapije prošlo više od 203.000 posetilaca. Na manifestaciji je učestvovalo 316 direktnih izlagača, raspoređenih na više od 30.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.
Odsustvo nekoliko velikih izdavačkih kuća, među kojima je i Laguna, ostavilo je vidljiv trag na ovogodišnjem izdanju. Ipak, poslednjeg dana Sajma hale su ponovo bile ispunjene velikim brojem mladih i dece, što je organizatorima i ljubiteljima knjige ulilo nadu u budućnost ove manifestacije.
LORDAN ZAFRANOVIĆ PRIVUKAO VELIKU PAŽNJU
Među događajima koji su privukli interesovanje posetilaca bila je promocija knjige „Anatomija zla“ reditelja Lordana Zafranovića. Knjiga je poslednjeg dana Sajma bila rasprodata, a autoru je dodeljeno specijalno priznanje žirija.
Posebno priznanje dobio je i „Službeni glasnik“ za fototipsko izdanje Orfelinovog „Velikog srpskog travnika“.
PROMETEJ DOBITNIK NAGRADE ZA IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE
Novosadski „Prometej“ osvojio je nagradu za izdavački poduhvat godine za šestotomnu hrestomatiju „Dubrovački Srbi (1841–1941)“, autorke dr Irene Arsić.
Delo predstavlja obimno istraživanje novije dubrovačke književnosti 19. i 20. veka.
Narodna biblioteka Srbije predstavila je i sabrana dela Vladana Desnice, čiji je književni opus objedinjen u devet knjiga.
Nagrada za izdavača godine pripala je novosadskoj izdavačkoj kući „Pravoslavna reč“.
Žiri, kojim je predsedavala Jasmina Ninkov, a činili su ga i prof. dr Milivoje Pavlović, prof. dr Aleksandar Milanović, Vesna Jovanović i Marko Krstić, dodelio je priznanja u više kategorija.
Nagrada za najboljeg izdavača iz dijaspore i regiona pripala je Javnoj ustanovi Muzeji i galerije Nikšić za monografiju „Svijet slike – slike svijeta“, autora Milosava Milatovića i Luke Đukanovića.
Posebno priznanje za doprinos u oblasti nauke dobila je „Čigoja štampa“ za sedmotomni rečnik akademika Slobodana Remetića „Tako su govorile istočnobosanske Ere: Rečnik jednog iščezlog srpskog govora“.
Za najbolju dečju knjigu proglašena je publikacija „Začini – superheroji na putu po Srbiji“, autorke Olge Careve, u izdanju „Službenog glasnika“.
NAGRADE ZA NAJLEPŠE KNJIGE
Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu dodeljena je publikaciji „Hedonisti“, autora Sanje Domazet i Slavka Krunića, u izdanju „Službenog glasnika“.
Za najlepšu dečju knjigu proglašena je publikacija „Kutlačići će spasiti svet“, autorke Kristine Kutlače, u izdanju „Huk izdavaštva“.
VIŠE OD 365 PROGRAMA I 2.150 BIBLIOTEKARA
Ovogodišnji Sajam, na kojem je Tunis bio počasni gost, okupio je učesnike iz brojnih zemalja, među kojima su Nemačka, Grčka i Maroko.
Tokom osam dana održano je 365 programa, a manifestaciju je pratilo više od 800 novinara, fotoreportera i snimatelja.
Profesionalni deo Sajma okupio je 2.150 bibliotekara iz svih krajeva Srbije.
Nakon završetka ovogodišnje manifestacije ostaje pitanje kako će organizatori i izdavači prevazići nesuglasice i obezbediti da 70. Međunarodni beogradski sajam knjiga naredne godine ponovo privuče veliki broj izlagača i posetilaca.
