NIKOLA IZ OBRENOVCA JE NAJMLAĐI AUTOMEHANIČAR U SRBIJI

Pravilo je da su deficitarna zanimanja i ona koja se dobro plaćaju. U Srbiji je za takva zanimanja prosečna plata oko 100.000 dinara, a tu spadaju varioci, šivači, stolari, operateri mašinske obrade rezanjem, pekari, električari… Ipak, među njima se izdvajaju automehaničari za kojima je potražnja izuzetno velika. Zato im je takva i zarada – može da premaši i 200.000 dinara mesečno.

I pored toga, „majstora za automobile“ gotovo da nema jer đaci izbegavaju da upišu ovaj trogodišnji smer u Tehničkim školama. Jedan Nikola iz Obrenovca je odlučio da se bavi mehanikom i uopšte se ne kaje – kaže da posla ima preko glave, a da plata može da bude ogromna. Srbija, prema nezvaničnim procenamaima više od 5.000 auto-mehaničara, čija zarada zvanično može da premaši i 200.000 dinara mesečno.

Nikolu Jovanovića iz Obrenovca svi znaju kao Mali serviser.

Iako uči na smeru Elektrotehnika računara u Tehničkoj školi, Nikola voli mehaniku, a u budućnosti planira da ove dve oblasti objedini jer, kako kaže, posla ima preko glave, a zarada može da bude veća i od direktorske plate.

Nikola za Nova.rs ponosno kaže da je jedini iz svog društva koji se „iz hobija“ bavi mehanikom.

„Bavim se ovim, pre svega, iz ljubavi. Nije nikakva želja za novcem, samo prosto ljubav prema automobilima. Ja ne zarađujem, tek učim zanat kod mog mentora i primarno mi je da naučim da radim kako treba. Ne mogu da kažem da ću se isključivo time baviti u budućnosti, ali bih voleo da nekako spojim mehaniku i elektrotehniku. Ali mehanika će uvek biti deo mene, pa makar kao hobi“, navodi on.

Smatra da automehaničari i te kako dobro zarađuju, ali i da je potražnja za njima velika.

„Mislim da automehaničari jako dobro zarađuju jer ih nema. Neki zarađuju i više od mnogih direktora. Moj mentor i ja kada ujutru uđemo u radionicu, tek uveče izađemo iz nje. Toliko ima posla, može da se radi ceo dan, a ne osam sati dnevno“.

Kao glavni problem što deca beže od ovog zanata vidi – nedovoljnu informisanost i njih samih i njihovih roditelja.

„Mislim da je glavni problem taj što na smer automehaničara idu đaci koji ni sami ne znaju što su to upisali, odnosno upisali su tek tako da bi nešto upisali, a to ih uopšte ne zanima. Ili nisu bili dobri đaci u osnovnoj školi, pa su upisali tu trogodišnju školu, odnosno imali su bodova samo za tu školu. Mislim da veliku ulogu imaju i roditleji koji prosto ne žele da im se deca muče, iako ne shvataju da ovo nije mučenje nego posao kao i svaki drugi, a koji je, pritom, izuzetno dobro plaćen“.

Neki roditleji se, dodaje, čak i stide da im deca idu na zanat.

„Moji roditelji su mene pitali da li me to zaista zanima, rekao sam da, ali da nisam siguran da li ću se time baviti. Međutim, za sada se bavim mehanikom. Dopada mi se, učim, mislim da znam da radim posao i da bi u budućnosti mogao da razvijem dobar posao. Ali otom potom“.

Inače, Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju, radi pružanja podrške učenicima koji će biti upisani na trogodišnje i četvorogodišnje dualne obrazovne profile na kojima se školuju za deficitarna zanimanja.

Svi učenici koji od naredne školske godine odluče da upišu smerove za varioce, šivače, stolare, livare, operatere mašinske obrade rezanjem, pekare, mesare, kuvare, električare, industrijske mehaničare i druga građevinska deficitarna zanimanja, dobijaće od države po 5.000 dinara narednih devet meseci do kraja školovanja.

Oni srednjoškolci koji obavljaju praksu u nekoj kompaniji već primaju nadoknadu od poslodavca koja može iznositi i do 30.000 dinara, što znači da od septembra njihova mesečna primanja mogu da budu i do 35.000 dinara.

Izvor: Nova.rs

Foto: Mali serviser

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *