U biblioteci „Vlada Aksentijević“u Obrenovcu, održana je promocija knjige o životu Blagoja Jovovića – „Blagoje Jovović – Srpski heroj u vučjoj jazbini“ autorke Marije Jovović.
Prema rečima same autorke, razlozi koji su je naveli da napiše knjigu „Srpski heroj u vučjoj jazbini“ su lični i odnose se na sagledavanje informacija koje su pisane o njenom ocu Blagoju Jovoviću u različitim medijima i na društvenim mrežama, često u nedostatku pravih informacija, što je za posledicu imalo da se uz njegovu životnu priču gradi paralelna priča u kojoj je opisivan sa karakteristikama koje nisu imale mnogo veze sa njegovom ličnošću.
„Kultura sećanja je uvek nešto što će se gajiti u Biblioteci „Vlada Aksentijević“ i ovo je način da mi održimo tu kulturu sećanja sa ovakvim promocijama kao što je večerašnja. Marija Jovović je nešto što je najbliže, sa čim ću ja lično doći u kontakt sa velikim srpskim junakom kakav je bio njen otac Blagoje Jovović i čovek koji je zadužio ceo srpski narod, ceo srpski rod onim što je uradio. Smatramo da ovakve promocije dobro donose, da ovakve promocije su neophodne kako Obrenovcu, tako i širom Srbije, jer šireći ovako priču, šireći podsećanje na našu istoriju, na naša stradanja, mi potpomažemo da se u budućnosti takve stvari ne dese. Nikoga ne osuđujemo i ne optužujemo, samo se trudimo da naša sećanja i naše žrtve dostojno prikažemo.“ – rekao je direktor biblioteke, Vukašin Ljuština.
Ko je bio Blagoje Jovović?
Blagoje Jovović je učesnik trinaestojulskog ustanka koji su organizovali komunisti i nacionalisti, bio je komandir Kosićkog odreda, učesnik je i Pljevaljske bitke 1. decembra 1941. Nakon ove bitke i velikog poraza započeo je građanski i bratoubilački rat. Blagoje je bio pripadnik vojnih formacija kojima je komandovao general Dragoljub Draža Mihajlović, a po neposrednom komandom Pavla Đurišića.
U februaru 1942. godine pridružio se Baju Stanišiću blizu Ostroga. Godine 1943. Blagoje Jovović je imenovan za narednika čete Jakova Jovovića kojega je upoznao nekoliko meseci pre toga. Učesnik je i bitke na Neretvi.
Nedugo posle dolaska u Argentinu Blagoje Jovović saznaje da je ustaški zločinac Ante Pavelić takođe u Argentini i to pod zaštitom aktuelne tadašnje vlasti.
Marija Jovović, ćerka Blagoja Jovovića, atentatora na Antu Pavelića, knjigu o svom ocu pisala je tri godine, iz samo jedne namere, da ispriča punu istinu o Blagoju.
U knjizi su razotkriveni različiti aspekti njegove ličnosti, koji pokazuju da je bio i da jeste ogroman karakter. Takođe autorka ga smešta u njegovo vreme, u ratni i posleratni scenario, gde razotkriva saučesništvo vlada, tajnih službi i Katoličke crkve u mašineriji u kojoj su se skrivali poput pacova u vatikanskim hodnicima. U drugom delu knjige prikazani su Blagojevi herojski aspekti, koji su ga naveli da izvrši atentat.
Kada je saznao da u bar, u kojem su se u Buenos Ajresu sakupljali nacisti i ustaše, dolazi i Pavelić, Blagoje odlazi da proveri da li je to istina. Nakon što od Marije Rašete dobija nedvosmislenu potvrdu da se zaista radi o Paveliću, Blagoje ga ranjava na godišnjicu proglašenja NDH. 10. aprila 1957. godine, a Pavelić, potom, umire od tih rana.
Dvadeset godina nakon smrti Blagoja Jovovića, 2020. godine, Beograd je odao počast njegovom liku i svim žrtvama ustaških koncentracionih logora, dodelivši jednoj ulici u Beogradu njegovo ime. U njoj se nalazi spomen-ploča na kojoj piše sledeće: „Blagoje Jovović (1922–1999) pucao je 10. aprila 1957. godine u Buenos Ajresu u Argentini u Antu Pavelića, vođu hrvatskih ustaša, koji je rukovodio genocidom počinjenim nad Srbima tokom Drugog svetskog rata. U nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, Blagoje Jovović, uz pomoć nekoliko prijatelja, pravdu je uzeo u svoje ruke i izvršio atentat, od čijih je posledica Pavelić kasnije i umro. Na taj način, Blagoje je simbolično zadovoljio pravdu i osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaša Nezavisne Države Hrvatske.“
Izvor: lokalnenovine.rs
Foto: GO Obrenovac
