Foto: Shutterstock
Borovnice su sitne bobice, ali izuzetno bogate hranljivim materijama. Sadrže vlakna, vitamine, minerale i brojne biljne komponente koje se povezuju sa različitim koristima za zdravlje. Dijetetičari posebno izdvajaju njihov potencijalni doprinos zdravlju creva, mozga i srca.
Mogu se jesti sveže ili zamrznute, a lako se dodaju jogurtu, ovsenim pahuljicama, smutijima, salatama, palačinkama i mafinima.
MOGU DA PODRŽE ZDRAVLJE CREVA
Jedna šolja borovnica sadrži oko 3,6 grama vlakana, koja doprinose normalnom varenju i redovnom pražnjenju creva.
Osim vlakana, borovnice sadrže i polifenole – prirodna biljna jedinjenja koja mogu imati značajnu ulogu u zdravlju creva. Istraživanja ukazuju da polifenoli mogu podržati korisne bakterije u crevima i doprineti očuvanju zdrave crevne barijere.
Flavonoidi i druga biljna jedinjenja iz borovnica takođe se istražuju zbog mogućeg uticaja na upalne procese.
U jednoj manjoj studiji, osobe sa digestivnim tegobama, uključujući sindrom iritabilnog creva, koje su tokom šest nedelja unosile liofilizovane borovnice u količini približno jednakoj 1,25 šolje svežih borovnica dnevno, prijavile su manje abdominalnih tegoba i bolje opšte blagostanje u poređenju sa grupom koja je dobijala placebo.
BOGATE SU JEDINJENJIMA KOJA SE POVEZUJU SA ZDRAVLJEM MOZGA
Borovnice su posebno bogate antocijaninima – biljnim pigmentima iz grupe polifenola koji im daju karakterističnu plavu boju.
Ova jedinjenja imaju antioksidativna svojstva i mogu pomoći u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Zbog toga se intenzivno istražuje njihov potencijalni uticaj na zdravlje mozga, pamćenje i kognitivne funkcije.
Dosadašnja istraživanja ukazuju na moguću povezanost redovne konzumacije borovnica sa boljim pamćenjem i učenjem, kao i podrškom kognitivnim funkcijama, naročito kod starijih osoba.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da je potrebno još istraživanja kako bi se precizno utvrdilo koliko borovnice mogu doprineti dugoročnom očuvanju kognitivnog zdravlja.
MOGU DA DOPRINESU ZDRAVLJU SRCA
Borovnice se povezuju i sa potencijalnim koristima za srce i krvne sudove.
Njihovi antocijanini i drugi polifenoli mogu doprineti boljoj funkciji krvnih sudova, dok vlakna mogu imati pozitivan uticaj na održavanje zdravog nivoa holesterola. Pojedina istraživanja ukazuju i na mogući povoljan uticaj borovnica na krvni pritisak i upalne procese.
U jednoj studiji, veći unos borovnica bio je povezan sa 33 odsto manjim rizikom od srčanog udara kod žena.
Međutim, ovakva povezanost ne znači da borovnice same po sebi sprečavaju srčani udar. Zdravlje srca zavisi od brojnih faktora, uključujući krvni pritisak, nivo masnoća u krvi, fizičku aktivnost, telesnu težinu i ukupne životne navike.
SVEŽE ILI ZAMRZNUTE – OBE OPCIJE SU DOBRE
Za one koji žele da borovnice uključe u ishranu tokom cele godine, dobra vest je da i sveže i zamrznute mogu biti dobar izbor i pružiti slične nutritivne koristi.
Mogu se dodati u:
- ovsene pahuljice ili kašu
- jogurt
- smuti
- voćnu ili zelenu salatu
- palačinke
- mafine
Borovnice su prirodno slatke, pa mogu biti jednostavan način da doručku ili desertu dodate voće, bez potrebe za velikom količinom dodatog šećera.
Stručnjaci ipak podsećaju da nijedna namirnica sama po sebi nije „čarobno rešenje“ za zdravlje. Najveću korist daje raznovrsna i uravnotežena ishrana u okviru zdravih životnih navika.
