Foto: Shutterstock
Razumevanje različitih tipova hipertenzije ključno je za pravilno lečenje i kontrolu ovog stanja koje pogađa skoro polovinu odraslih ljudi...
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, često se naziva „tihim ubicom” i to s razlogom. U ranim fazama obično ne daje nikakve simptome, ali ako se ne leči, može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su moždani udar, srčani udar, pa čak i oštećenje bubrega.
Šta je normalan krvni pritisak?
Normalan: manji od 120/80 mmHg
Povišen: od 130/80 mmHg naviše
Meri se kao sistolički (gornji broj — pritisak dok srce kuca) i dijastolički (donji broj — pritisak dok srce miruje).
U većini slučajeva, hipertenzija se otkriva slučajno, prilikom rutinske kontrole kod lekara. Ipak, sa pravovremenim pristupom, može se uspešno držati pod kontrolom.
Dve osnovne vrste hipertenzije
Primarna (esencijalna) hipertenzija
Ovo je najčešći oblik visokog pritiska — razvija se postepeno i nema jasno definisan uzrok. Vremenom, pritisak na zidove arterija raste, što povećava rizik od oštećenja srca, krvnih sudova i drugih organa.
Faktori rizika:
starost (65+)
gojaznost
dijabetes
ishrana bogata solju
prekomeran unos alkohola
U zavisnosti od ozbiljnosti, lekar može predložiti promene životnih navika, lekove ili kombinaciju oba. Neki od najčešće propisivanih lekova uključuju:
Alfa blokatori, koji opuštaju mišiće u arterijama
Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE), koji pomažu telu da proizvodi manje angiotenzina (hemikalije koja uzrokuje sužavanje arterija)
Blokatori receptora angiotenzina II (ARB), koji blokiraju efekte angiotenzina
Beta-blokatori, koji smanjuju broj otkucaja srca
Blokatori kalcijumovih kanala, koji sprečavaju ulazak kalcijuma u srce i arterije
Centralni agonisti alfa-2 receptora, koji blokiraju moždane signale koji povećavaju broj otkucaja srca i govore krvnim sudovima da se sužavaju
Kombinovani alfa- i beta-blokatori, koji deluju i kao alfa- i kao beta-blokatori
Diuretici, takođe poznati kao tablete za izbacivanje vode, koji pomažu telu da izbaci višak soli i vode
Vazodilatatori, koji uzrokuju širenje mišića u krvnim sudovima
Sekundarna hipertenzija
Sekundarna hipertenzija je visok krvni pritisak koji je uzrokovan drugim medicinskim stanjem. Procenjuje se da oko 10 procenata ljudi koji imaju visok krvni pritisak imaju ovu vrstu hipertenzije.
Neki od zdravstvenih problema koji mogu izazvati sekundarnu hipertenziju uključuju:
Dijabetes
Bolesti bubrega
Problemi sa nadbubrežnom ili štitnom žlezdom
Apneja u snu
Kongenitalne srčane mane (npr. suženje aorte)
Kod ove vrste hipertenzije, samo snižavanje pritiska nije dovoljno — mora se lečiti osnovna bolest.
Manje poznati, ali važni oblici hipertenzije
Hipertenzija belog mantila
Nekim ljudima pritisak skače samo kada su u lekarovoj ordinaciji. To se naziva hipertenzija belog mantila. Iako se naizgled radi o „lažnoj uzbuni”, ovaj tip može biti pokazatelj buduće hipertenzije, pa zahteva praćenje kod kuće.
Rezistentna hipertenzija
Ako se krvni pritisak ne smanjuje ni nakon promene načina života i terapije, reč je o rezistentnoj hipertenziji. Često je u osnovi neki drugi problem, kao što su gojaznost, apneja u snu ili uzimanje određenih lekova (npr. kontraceptiva, lekova protiv bolova…).
Izolovana sistolna hipertenzija
Ovaj oblik se češće javlja kod starijih osoba. Karakteriše ga povišen sistolički pritisak (npr. 140/70), dok je dijastolički normalan. Iako deluje bezazleno, povećava rizik od moždanog udara i oštećenja srca.
Maligna hipertenzija
Ovo je hitno medicinsko stanje — nagli skok pritiska (preko 180/120 mmHg), često praćen simptomima poput glavobolje, bola u grudima, mučnine, problema sa vidom ili čak delirijuma. Hitna intervencija je obavezna, često i hospitalizacija.
Kako znati koji tip imate?
Ako vam je dijagnostikovana hipertenzija, lekar će verovatno tražiti da pratite pritisak kod kuće. Preporučuje se korišćenje aparata sa manžetnom za nadlakticu jer su tačniji od onih za zglob ili prst.
Takođe, lekar vam može savetovati sledeće:
redovno uzimanje terapije
smanjenje unosa soli i alkohola
prestanak pušenja
uvođenje fizičke aktivnosti
redovne kontrole
Prilagodite lečenje svom tipu hipertenzije
Visok pritisak nije jednoznačno stanje. Dok primarna hipertenzija nema jasan uzrok i razvija se tiho, sekundarna je posledica drugih bolesti. Uz to, postoje i specifični oblici kao što su hipertenzija belog mantila, rezistentna i maligna hipertenzija.
Razumevanje tipa hipertenzije koji imate omogućava lekarima da primene najefikasniji pristup. U mnogim slučajevima, životne promene su dovoljne, ali nekad je potrebna i precizna terapija.
Šta god da je slučaj, pravovremeno delovanje može značiti razliku između zdravog života i ozbiljnih komplikacija.
Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs/Nataša Radosavljević
