Foto: Shutterstock
Jod je neophodan za normalan rad štitaste žlezde, proizvodnju hormona koji regulišu metabolizam, rast i razvoj organizma. Njegov nedovoljan unos može da dovede do poremećaja rada štitaste žlezde, dok je posebno značajan u trudnoći i ranom detinjstvu, kada ima važnu ulogu u razvoju mozga i nervnog sistema.
Jedna od najvažnijih mera prevencije nedostatka joda jeste upotreba jodirane soli. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da so namenjena ljudskoj ishrani, uključujući so koja se koristi u prehrambenoj industriji, bude obogaćena jodom, uz odgovarajuću kontrolu njegovog sadržaja.
Jod se može uneti i putem hrane. Dobri izvori ovog minerala su morska riba i drugi plodovi mora, mleko i mlečni proizvodi, kao i jaja. Količina joda u namirnicama može da varira u zavisnosti od njihovog porekla i načina proizvodnje.
Posebnu pažnju treba posvetiti unosu joda tokom trudnoće i dojenja, jer su potrebe organizma u tim periodima povećane. Odgovarajući unos važan je za razvoj deteta, zbog čega se trudnicama savetuje da se o eventualnoj potrebi za dodatnim unosom joda posavetuju sa lekarom.
Stručnjaci istovremeno upozoravaju da prevencija nedostatka joda ne znači i povećanje količine soli u ishrani. Preporuka je da se so koristi umereno, a da se, kada se koristi, prednost da jodiranoj soli.
Uzimanje preparata joda na svoju ruku nije preporučljivo, jer i prekomeran unos može da utiče na rad štitaste žlezde. Osobe koje imaju oboljenja štitaste žlezde ili sumnjaju na nedostatak joda treba da se posavetuju sa zdravstvenim radnikom.
Prevencija nedostatka joda zasniva se na uravnoteženoj ishrani, umerenoj upotrebi jodirane soli i odgovornom pristupu suplementaciji, uz posebnu pažnju prema potrebama trudnica, dojilja i dece.
