Foto: Shutterstock
Preteran unos dodatog šećera povezuje se sa povećanjem telesne težine i većim rizikom od brojnih hroničnih zdravstvenih problema. Iako nema potrebe da se šećer potpuno izbaci iz ishrane, smanjenje količine industrijskog šećera i izbor kvalitetnijih namirnica mogu biti važan korak ka zdravijim navikama.
Česta potreba za slatkišima, pad energije tokom dana, učestala glad, teškoće sa koncentracijom, promene raspoloženja, loš san i problemi sa zubima mogu biti znak da u ishrani ima previše dodatog šećera.
ŠTA SE DEŠAVA KADA SMANJITE ŠEĆER?
Kada se unos šećera naglo smanji, organizmu može biti potrebno nekoliko dana da se prilagodi. Kod pojedinih ljudi u tom periodu mogu se javiti glavobolja, umor, razdražljivost, slabija koncentracija i izraženija želja za slatkišima.
Zbog toga je često lakše napraviti promenu postepeno, umesto da se svi slatkiši i proizvodi sa dodatim šećerom odjednom izbace.
1. ČITAJTE DEKLARACIJE
Šećer se ne nalazi samo u čokoladi, kolačima i gaziranim pićima. Može biti dodat i proizvodima koji se na prvi pogled smatraju zdravim.
Obratite pažnju na deklaracije proizvoda i nazive poput saharoze, glukoze, fruktoze i kukuruznog sirupa.
Posebno treba proveravati žitarice za doručak, voćne sokove, aromatizovane jogurte, energetska pića, gotove sosove, prelive za salate i različite grickalice.
2. NEKA PROTEINI BUDU DEO SVAKOG OBROKA
Proteini mogu da produže osećaj sitosti i pomognu da se lakše kontroliše apetit.
Dobri izbori su jaja, riba, nemasna piletina, grčki jogurt i mladi sir, kao i biljni izvori proteina poput sočiva i pasulja.
3. PIJTE DOVOLJNO VODE
Ponekad se žeđ može pogrešno protumačiti kao glad ili potreba za slatkišima.
Redovan unos vode tokom dana može pomoći kontroli apetita i smanjiti nepotrebno grickanje.
Kada naiđe želja za slatkišem, jedna od jednostavnih navika jeste da prvo popijete čašu vode i sačekate nekoliko minuta.
4. ZAMENITE SLATKIŠE VOĆEM
Sveže voće sadrži prirodne šećere, ali istovremeno obezbeđuje vlakna, vitamine i druge korisne sastojke.
Umesto kolača, peciva ili bombona možete izabrati jabuku, krušku, pomorandžu ili bobičasto voće.
5. NE ZANEMARUJTE SAN
Nedostatak sna može otežati kontrolu gladi i povećati želju za visokokaloričnom hranom i slatkišima.
Zato je važno da redovno spavate i da težite dovoljnom broju sati kvalitetnog sna.
6. KREĆITE SE SVAKOG DANA
Fizička aktivnost može pomoći u regulisanju raspoloženja, kontroli apetita i smanjenju emocionalnog prejedanja.
Ne mora odmah da bude intenzivan trening – brza šetnja može biti jednostavan način da uvedete više kretanja u svakodnevicu.
7. IMajte ZDRAVU UŽINU PRI RUCI
Kada se pojavi jaka želja za slatkišima, mnogo je lakše napraviti zdraviji izbor ako već imate nešto spremno.
Kao užina mogu poslužiti neslani kikiriki, običan jogurt, sveže voće, povrće ili druge namirnice koje vas zasite.
8. KADA NAIĐE KRIZA – PROMENITE AKTIVNOST
Želja za slatkišem ne mora uvek da znači da je organizmu potrebna hrana. Nekada je povezana sa navikom, dosadom, stresom ili emocionalnim stanjem.
Može pomoći da u tom trenutku operete zube, prošetate nekoliko minuta, uradite vežbe disanja ili se jednostavno prebacite na neku drugu aktivnost.
Najvažnije je da ne pokušavate da promenite sve preko noći. Postepeno smanjivanje dodatog šećera, više proteina i vlakana, dovoljno vode, kvalitetan san i redovno kretanje mogu pomoći da se vremenom smanji potreba za slatkišima.
Ako imate dijabetes, gojaznost, hroničnu bolest, naglo povećanje telesne težine ili stalnu i izrazitu potrebu za slatkišima, promene u ishrani trebalo bi uskladiti sa savetom zdravstvenog radnika.
