Foto: Shutterstock
Pečeni kesteni jedan su od omiljenih ukusa jeseni, ali osim prijatnog mirisa i slatkastog ukusa, donose i brojne nutritivne prednosti. Bogati su ugljenim hidratima, vlaknima, vitaminima i mineralima, a u poređenju sa većinom drugih orašastih plodova sadrže manje masti i kalorija.
Zahvaljujući svom sastavu, kesteni mogu biti deo uravnotežene ishrane, bilo da se jedu kuvani, pečeni ili koriste kao sastojak različitih slanih i slatkih jela.
BOGATI SU HRANLJIVIM MATERIJAMA
Za razliku od oraha, badema i lešnika, kesteni sadrže relativno malo masti, dok najveći deo njihove energetske vrednosti potiče od ugljenih hidrata, naročito skroba. Sadrže i vlakna, kao i određene količine vitamina C, vitamina B grupe i minerala.
Slatki kesten prirodno ne sadrži gluten, pa njegovo brašno može biti alternativa pšeničnom brašnu za osobe sa celijakijom. Ipak, kod kupovnih proizvoda treba proveriti deklaraciju zbog mogućeg prisustva glutena iz drugih sastojaka ili tokom proizvodnje.
ANTIOKSIDANSI ŠTITE ĆELIJE OD OKSIDATIVNOG STRESA
Kesteni sadrže različita biljna jedinjenja, uključujući polifenole, kao i vitamin C. Ove materije imaju antioksidativno dejstvo i učestvuju u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.
Raznovrsna ishrana bogata voćem, povrćem i drugim namirnicama koje sadrže antioksidanse povezuje se sa očuvanjem opšteg zdravlja. Međutim, nema dovoljno dokaza da samo konzumiranje kestena može da spreči određene bolesti ili uspori starenje kože.
MOGU DA DOPRINESU ZDRAVLJU SRCA
Kesteni sadrže vlakna i imaju malo zasićenih masti. Kada se jedu kao deo uravnotežene ishrane, mogu doprineti zdravijem načinu ishrane koji pogoduje očuvanju zdravlja srca.
Ipak, ne treba ih posmatrati kao lek za visok krvni pritisak ili povišen holesterol. Za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti važni su i fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i redovne zdravstvene kontrole.
VLAKNA PODRŽAVAJU VARENJE
Vlakna iz kestena doprinose normalnom radu creva, redovnoj stolici i osećaju sitosti. Takođe predstavljaju hranu za korisne crevne bakterije.
Zbog toga kesteni mogu biti koristan deo jelovnika, posebno kada se kombinuju sa povrćem, voćem i drugim namirnicama bogatim vlaknima.
DA LI SU DOBRI ZA KONTROLU ŠEĆERA U KRVI?
Iako sadrže manje masti od većine orašastih plodova, kesteni su bogati ugljenim hidratima. Njihov uticaj na nivo šećera u krvi zavisi od količine, načina pripreme i kombinovanja sa drugim namirnicama.
Osobe sa dijabetesom mogu ih uključiti u ishranu, ali je važno voditi računa o porciji i ukupnom unosu ugljenih hidrata. Ne treba pretpostaviti da kesteni ne podižu šećer u krvi ili da mogu zameniti propisanu terapiju.
MOGU DA POMOGNU U ODRŽAVANJU TEŽINE
Kesteni imaju manje kalorija i masti od većine uobičajenih orašastih plodova. Vlakna i skrob mogu doprineti dužem osećaju sitosti, zbog čega mogu biti dobra užina u odgovarajućoj količini.
Ipak, ukupna količina hrane i način pripreme i dalje su važni. Kesteni pripremljeni sa većim količinama šećera, putera ili drugih dodataka imaju drugačiju nutritivnu vrednost od kuvanih ili pečenih kestena bez dodataka.
KAKO IH NAJBOLJE PRIPREMITI?
Kesteni se mogu kuvati ili peći, dodavati supama i čorbama, koristiti u salatama ili pripremati kao pire. Od njihovog brašna prave se hleb, kolači i druge poslastice.
Za jednostavnu užinu dobar izbor su kuvani ili pečeni kesteni bez mnogo dodatne masnoće i šećera. Pre pečenja potrebno je zaseći ljusku kako bi se smanjio rizik od pucanja tokom zagrevanja.
Kesten je tako mnogo više od sezonske poslastice: može da obogati jelovnik vlaknima i drugim hranljivim materijama. Najviše koristi donosi kada je deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, a ne kada se od jedne namirnice očekuje da spreči ili leči bolesti.
