Foto: Shutterstock
Sindrom izgaranja, poznat kao burnout, predstavlja stanje izražene fizičke, mentalne i emocionalne iscrpljenosti. Najčešće je povezan sa hroničnim stresom na radnom mestu, a Svetska zdravstvena organizacija ga prepoznaje kao fenomen povezan sa profesionalnim stresom.
Stručnjaci upozoravaju da se izgaranje ne mora ispoljiti samo kroz osećaj umora. Ono može imati i brojne fizičke, kognitivne i emocionalne simptome.
STALNO STE UMORNI
Jedan od najčešćih znakova je osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi ni nakon odmora. Umor može biti praćen problemima sa spavanjem, uključujući nesanicu.
Psiholog Herbert Frojdenberger, koji je 1974. godine opisao sindrom izgaranja, povezivao ga je sa iscrpljenošću nastalom usled prevelikih zahteva i dugotrajnog trošenja energije i resursa.
PROBLEMI SA VARENJEM
Bol u stomaku, mučnina, otežano varenje i promene apetita mogu se pojaviti u periodima intenzivnog stresa i iscrpljenosti.
Istraživanje objavljeno 2023. godine u časopisu Journal of Psychosomatic Research, koje je obuhvatilo 687 osoba sa izraženim simptomima izgaranja, pokazalo je da su gastrointestinalne tegobe bile među čestim fizičkim simptomima.
Važno je, međutim, da se dugotrajne tegobe ne pripisuju automatski stresu. Ako problemi sa varenjem traju, potrebno je razgovarati sa lekarom.
„MENTALNA MAGLA“
Osećaj da vam je „glava u magli“ može se manifestovati kroz probleme sa koncentracijom, pamćenjem, donošenjem odluka i osećaj mentalnog umora.
Pojačan i dugotrajan stres može otežati obavljanje čak i jednostavnih zadataka. Ovakve tegobe nisu nužno povezane samo sa poslom i mogu uticati i na porodični i društveni život.
EMOCIONALNA OTUPelOST
Kod nekih ljudi izgaranje se ispoljava osećajem udaljenosti od sopstvenih emocija ili drugih ljudi.
To je više od običnog umora. Osoba može imati utisak da nema dovoljno energije da reaguje na događaje koji su joj ranije bili važni.
RAZDRAŽLJIVOST I LJUTNJA
Ako počnete burno da reagujete na sitnice koje vas ranije nisu uznemiravale, i to postane učestalo, moguće je da je organizam pod velikim opterećenjem.
Frojdenberger je među emocionalnim posledicama izgaranja navodio povećanu frustraciju i ljutnju, koje mogu da se prenesu i na odnose sa ljudima izvan radnog okruženja.
STALNA ZABRINUTOST
Nervoza i osećaj stalne napetosti bez jasnog razloga takođe mogu biti znak da je vreme da usporite.
Dugotrajan stres može biti praćen fizičkim simptomima, poput ubrzanog rada srca ili osećaja otežanog disanja. Takve simptome ne treba automatski pripisivati stresu, posebno ako su novi, jaki ili uporni.
NEOBJAŠNJIVI BOLOVI
Buđenje sa bolovima koji se nastavljaju tokom dana, naročito učestale glavobolje, bolovi u vratu, ramenima ili leđima, mogu pratiti periode dugotrajne napetosti.
Stres može doprineti napetosti mišića, ali bol ne treba automatski tumačiti kao posledicu izgaranja. Ukoliko se ponavlja ili nema jasan uzrok, potrebno je proveriti zdravstveno stanje.
KADA JE VREME ZA ODMOR?
Ako se više ovih simptoma pojavljuje istovremeno i traju nedeljama, to može biti znak da je potrebno smanjiti opterećenje, urediti san, napraviti pauze i potražiti podršku.
Važno je razlikovati preopterećenost od zdravstvenog problema. Uporni fizički simptomi, naročito bol, problemi sa disanjem, lupanje srca ili izražene gastrointestinalne tegobe, zahtevaju razgovor sa lekarom, čak i kada postoji očigledan stres.
