Foto: Shutterstock
Poljoprivrednici u Srbiji sve češće se suočavaju sa velikim gubicima zbog suše, požara, grada, oluja i drugih vremenskih nepogoda, dok država kroz subvencije pokušava da podstakne osiguravanje poljoprivredne proizvodnje. U zavisnosti od područja, država vraća od 40 do 70 odsto plaćene premije osiguranja.
Iako je početkom sezone delovalo da kukuruz i suncokret dobro napreduju, suša tokom jula i avgusta u pojedinim krajevima smanjila je očekivane prinose i za više od 50 odsto. Uprkos tome, veliki broj proizvođača i dalje ne osigurava svoju proizvodnju.
Jedan od njih je Dušan Stankov iz Orlovata, koji kaže da nema poverenja u osiguravajuće kuće.
- Osiguravajuće kuće gledaju na svaki način da vas „presvuku“. Nekada sam osiguravao od grada, a od suše ne znam ni da li osiguravaju. Kad se dogodi šteta, oni izađu na lice mesta i uvek nađu neki izgovor da priznaju samo određeni procenat štete. Nikada ne bude kao što vam prilikom potpisivanja polise kažu da će biti. Nekako se uvek ispostavi da niste osigurali baš od toga što vam je napravilo štetu, već od nečeg drugog. Zato ne želim da imam ništa sa osiguravajućim kućama, iako znam da država daje subvencije za osiguranje. Jednostavno ne verujem im – kaže Stankov.
OSIGURANO TEK 15 ODSTO OBRADIVIH POVRŠINA
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, pre pandemije koronavirusa bilo je osigurano svega oko 10 odsto obradivih površina, dok je danas taj udeo dostigao oko 15 odsto.
Najčešće se osiguravaju voće, povrće i ratarske kulture, odnosno proizvodnja koja ima veliku vrednost po jedinici površine ili je posebno izložena različitim rizicima.
Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije, ocenjuje da je rast broja osiguranih površina evidentan, ali da prostora za napredak i dalje ima.
Kako navodi, pravna lica češće osiguravaju proizvodnju od individualnih poljoprivrednih proizvođača, iako individualni proizvođači obrađuju značajne površine.
Poseban izazov predstavljaju klimatske promene i sve učestalije ekstremne vremenske prilike, uključujući suše i požare.
OD ČEGA POLJOPRIVREDNICI MOGU DA OSIGURAJU PROIZVODNJU?
Na domaćem tržištu postoje polise koje pokrivaju osnovne i dopunske rizike.
U osnovne rizike spadaju:
- grad
- požar
- udar groma
Dopunskim polisama moguće je obuhvatiti i:
- oluju
- poplavu
- jesenji i prolećni mraz
- olujni vetar
- sušu
Osigurati se mogu ratarski i povrtarski usevi, voće, lekovito bilje, usevi i plodovi iz staklenika, kao i voćni, lozni i šumski sadni materijal, stabla voća, čokoti vinove loze i mlade šumske kulture.
Gotovo 90 odsto proizvođača koji kupuju osiguranje odlučuje se za osnovnu polisu.
KOLIKO KOŠTA OSIGURANJE?
Cena osiguranja zavisi od očekivanog prinosa i tržišne cene kulture.
U Vojvodini se hektar pšenice ili kukuruza osigurava za oko 4.500 dinara, dok je za suncokret potrebno izdvojiti oko 5.300 dinara.
Kod voća su premije znatno veće. Za hektar šljiva najboljeg kvaliteta potrebno je oko 150.000 dinara, dok osiguranje hektara malina može da dostigne oko 400.000 dinara.
Prema proceni Udruženja osiguravača Srbije, za polisu se u proseku izdvaja između tri i pet odsto prihoda koji se očekuje nakon žetve i prodaje proizvoda.
Visina naknade štete zavisi od osigurane sume, vrste i intenziteta nepogode, faze razvoja biljke u trenutku nastanka štete, očekivanog prinosa i tržišne cene proizvoda.
Štetu procenjuju stručna lica, odnosno agronomi, a ne agenti koji prodaju polise.
OSIGURANJE OD SUŠE POSTOJI, ALI SE UGOVARA RANIJE
Suša je jedan od najvećih rizika za domaću poljoprivredu, a u pojedinim godinama može da smanji prinose za više od 50 odsto.
Pojedine osiguravajuće kuće nude i posebne dopunske polise za slučaj suše. One štite od smanjenih prinosa koji nastaju zbog nedostatka vlage u zemljištu.
Takvo osiguranje se uglavnom ugovara tokom proleća, najkasnije do 1. juna, dok period pokrića često počinje sredinom juna. Obuhvaćene su najosetljivije ratarske kulture.
DRŽAVA VRAĆA I DO 70 ODSTO PREMIJE
Država kroz regresiranje dela plaćene premije pokušava da poveća broj osiguranih poljoprivrednih površina.
Poljoprivrednicima se vraća od 40 do 45 odsto plaćene premije, dok subvencija iznosi 70 odsto za gazdinstva sa područja Moravičkog, Zlatiborskog, Podunavskog, Šumadijskog, Kolubarskog, Mačvanskog i Rasinskog upravnog okruga, kao i za područje grada Beograda.
Maksimalan iznos podsticaja koji jedan korisnik može da ostvari u kalendarskoj godini iznosi do 2,5 miliona dinara, u zavisnosti od vrste proizvodnje.
Tokom prethodne godine podneta su 20.514 zahteva za ostvarivanje podsticaja, od kojih je 19.979 isplaćeno. Ukupan iznos isplaćenih podsticaja bio je 1.628.693.832,89 dinara.
JAVNI POZIV OČEKUJE SE U OKTOBRU I NOVEMBRU
Zahtevi za regresiranje dela troškova osiguranja podnose se po Javnom pozivu, koji se, prema Kalendaru javnih poziva, očekuje u periodu oktobar–novembar ove godine.
Stručnjaci, međutim, smatraju da bi sistem trebalo dodatno unaprediti i omogućiti ravnopravniji tretman svih regiona u Srbiji. Jedan od predloga je da subvencija bude 60 odsto za sva područja, umesto sadašnjeg modela od 40 do 70 odsto, u zavisnosti od regiona.
Iako interesovanje za osiguranje raste, Srbija je i dalje daleko iza pojedinih zemalja regiona.
Osigurano je oko 15 odsto poljoprivrednih površina u Srbiji, dok je u Mađarskoj taj udeo oko 50 odsto, Hrvatskoj oko 60 odsto, a u Sloveniji čak 80 odsto.
Sve učestalije suše, požari, oluje i druge ekstremne vremenske prilike ukazuju da će pitanje zaštite poljoprivredne proizvodnje u narednim godinama biti sve značajnije, kako za proizvođače, tako i za državu.
