Foto: Shutterstock
Početak školske godine za decu znači povratak u klupe, ali i više sati provedenih u sedećem položaju, svakodnevno nošenje školskog ranca i često dodatno vreme uz telefon, tablet ili računar. Uoči Svetskog dana fizioterapije, koji se obeležava 8. septembra, stručnjaci podsećaju roditelje da obrate pažnju na to kako se dete kreće, sedi i drži telo, naročito tokom perioda intenzivnog rasta.
Savremene navike mogu predstavljati dodatno opterećenje za mišićno-koštani sistem dece. Dugotrajno sedenje, nepravilno držanje tokom korišćenja elektronskih uređaja i nedovoljno fizičke aktivnosti mogu doprineti pojavi ukočenosti, bolova u vratu i leđima, kao i posturalnih problema.
Kako objašnjava prim. dr Biljana Marjanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i subspecijalista dečje fizijatrije u MediGroup sistemu, roditelji bi trebalo da prate promene u držanju i načinu kretanja deteta i obrate pažnju ukoliko se one zadržavaju duže vreme.
RANAC NE BI TREBALO DA BUDE DODATNO OPTEREĆENJE
Školska torba svakog dana nosi knjige, sveske i ostalu opremu, pa je važno da bude prilagođena detetovoj građi.
Nije, međutim, samo težina ono na šta treba obratiti pažnju. Bitni su i veličina ranca, raspored stvari i način na koji ga dete nosi.
Ranac bi trebalo nositi na oba ramena, a roditelji treba da reaguju ukoliko dete počne da se žali na bol ili zamor u ramenima, vratu ili leđima.
Posebno treba obratiti pažnju ako dete zbog tereta počinje da se naginje unapred ili u stranu, podiže jedno rame ili menja način hoda.
NIJE SAMO RANAC PROBLEM
Veliki deo dana školarci provode sedeći – najpre u školi, zatim tokom pisanja domaćih zadataka, a često i uz telefon, tablet ili računar.
Ako se dugotrajnom sedenju pridruži i nedostatak fizičke aktivnosti, mogu se javiti ukočenost i bolovi, ali i promene u držanju tela.
Zato stručnjaci preporučuju da deca tokom dana prave redovne pauze od sedenja i imaju dovoljno vremena za igru, kretanje i fizičku aktivnost.
Plivanje, sport i aktivna igra mogu biti dobar način da dete provede deo dana u pokretu, dok vreme provedeno pred ekranima treba držati pod kontrolom.
OVE PROMENE RODITELJI NE BI TREBALO DA IGNORIŠU
Povremeno pogrbljeno sedenje samo po sebi ne mora da znači da postoji problem. Ipak, određene promene koje traju duže vreme mogu biti razlog da se potraži stručni savet.
Roditelji bi trebalo da obrate pažnju ako dete:
- duže vreme naginje glavu ili telo na jednu stranu,
- drugačije koristi jednu ruku ili nogu,
- ima neuobičajen položaj stopala,
- primetno menja držanje tela,
- počne da se žali na bolove u vratu, ramenima ili leđima,
- pokazuje izražen zamor prilikom sedenja ili nošenja ranca.
Ukoliko se ovakve promene primećuju i kada dete ne sedi za stolom ili se ne povuku nakon odmora i promene aktivnosti, pregled dečjeg fizijatra može pomoći da se utvrdi da li je reč o prolaznoj pojavi ili promeni koju treba dalje pratiti.
VIŠE KRETANJA, MANJE SEDENJA
Početak školske godine zato je dobra prilika da roditelji obrate pažnju na svakodnevne navike svog deteta.
Kako dete nosi ranac, kako sedi za stolom, koliko vremena provodi pred ekranom i koliko se tokom dana kreće – sve su to stvari koje mogu imati značaj za njegovo pravilno držanje i razvoj.
Redovno kretanje, aktivna igra i pravljenje pauza tokom dugog sedenja jednostavne su navike koje mogu doprineti zdravijem svakodnevnom funkcionisanju deteta.
Najvažnije je, poručuju stručnjaci, promene u držanju i načinu kretanja koje traju ne posmatrati kao nešto što će nužno samo proći, već ih na vreme proceniti ukoliko postanu primetne i učestale.
