Foto: Shutterstock
Tržište nepokretnosti u Srbiji nastavilo je da raste, a ukupna vrednost prometa u prvih šest meseci 2026. godine dostigla je 4,2 milijarde evra. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, zabeležen je rast od 10,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U prvom polugodištu 2026. godine zaključena su 61.343 kupoprodajna ugovora, što je za 0,2 odsto više nego u prvih šest meseci 2025. godine.
Iako je broj transakcija gotovo nepromenjen, ukupna vrednost tržišta značajno je porasla, što ukazuje na nastavak visokih cena nepokretnosti.
STANOVI I DALJE DOMINIRAJU TRŽIŠTEM
Najveći deo novca uložen je u stanove. Promet stanova vredeo je 2,5 milijardi evra, odnosno čak 61 odsto ukupne vrednosti tržišta nepokretnosti.
Vrednost ovog segmenta povećana je za 11,4 odsto, dok je broj kupoprodajnih ugovora za stanove smanjen za 1,9 odsto.
Prosečna cena prometovanog stana u Srbiji tokom prvih šest meseci ove godine iznosila je 100.157 evra.
Beograd je ubedljivo prednjačio kada je reč o ukupnoj vrednosti prodatih stanova – na njega je otpadalo 55 odsto vrednosti prometa.
A KOLIKO JE PROSEČNO KOŠTALA KUĆA?
Za kupovinu kuća u prvom polugodištu izdvojeno je 328 miliona evra, odnosno osam odsto ukupne vrednosti prometa.
Prosečna cena prometovane kuće iznosila je 39.334 evra.
Vrednost tržišta kuća porasla je 7,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je broj kupoprodajnih ugovora istovremeno smanjen za 2,2 odsto.
Vojvodina je imala najveće učešće u vrednosti prometa kuća – 43 odsto.
POSLOVNI PROSTORI I GARAŽE SVE TRAŽENIJI
Značajan rast zabeležen je i kod poslovnih prostora.
Njihova ukupna prometovana vrednost povećana je čak 30 odsto, dok je broj ugovora porastao 6,4 odsto.
Promet garažnih prostora takođe je u porastu – vrednost tržišta povećana je 16,8 odsto, uz 9,6 odsto više kupoprodajnih ugovora.
Građevinsko zemljište beleži rast broja ugovora od 14,9 odsto, dok je njegova ukupna vrednost povećana za 3,2 odsto.
Kod poljoprivrednog zemljišta situacija je drugačija: broj ugovora smanjen je 14,1 odsto, ali je ukupna vrednost prometa porasla čak 18,8 odsto.
KREDITI UČESTVOVALI U 14 ODSTO KUPOPRODAJA
Kreditno finansiranje bilo je prisutno u 14 odsto svih ugovora o prometu nepokretnosti, što je jedan procentni poen više nego u prvom polugodištu 2025. godine.
Krediti su posebno važni kod kupovine stanova.
U čak 33 odsto kupoprodajnih ugovora za stanove evidentirano je kreditno finansiranje, što predstavlja povećanje od tri procentna poena u odnosu na isti period prošle godine.
NAJSKUPLJI STAN PLAĆEN 2,6 MILIONA EVRA
Kada je reč o rekordnim cenama, najskuplji stan prodat u prvih šest meseci 2026. godine nalazio se na teritoriji beogradske opštine Stari grad.
Za njega je izdvojeno čak 2,6 miliona evra, dok je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Ni kuće nisu zaostajale kada je reč o milionskim iznosima.
Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto koštalo 77.000 evra, takođe na Starom gradu.
GDE SE NAJVIŠE TRGOVALO?
Po broju kupoprodajnih ugovora prednjačio je Osnovni sud u Novom Sadu, na čijem području je u prvom polugodištu evidentirano 5.543 ugovora.
Sa druge strane, najveći obim novčanih sredstava ostvaren je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, gde je vrednost prometa dostigla 841,3 miliona evra.
Beograd je dominantan i u prometu garaža, poslovnih prostora i građevinskog zemljišta, dok Vojvodina prednjači kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, kućama i vikendicama.
RGZ UVODI JOŠ VIŠE PODATAKA O CENAMA
Republički geodetski zavod od ove godine, pored polugodišnjeg izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti, objavljuje i izveštaj „Statistika cena nepokretnosti“.
Cilj je da građanima, tržišnim učesnicima i donosiocima odluka bude dostupno više podataka o cenama i prometu nepokretnosti.
Podaci za prvih šest meseci 2026. pokazuju da je tržište nastavilo da raste po vrednosti, iako broj transakcija nije značajnije povećan.
Najviše novca i dalje se ulaže u stanove, dok rast vrednosti beleže i poslovni prostori, garaže, zemljište i drugi segmenti tržišta.
