Foto: Shutterstock
Svetski dan srca obeležava se 29. septembra sa ciljem da se ukaže na značaj prevencije bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji je ovaj problem među najvažnijim zdravstvenim izazovima, jer su kardiovaskularne bolesti odgovorne za gotovo polovinu svih smrtnih slučajeva.
Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine kako bi se javnost širom sveta informisala o bolestima srca i krvnih sudova, faktorima rizika i mogućnostima prevencije.
Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kardiovaskularne bolesti predstavljaju gotovo 50 odsto svih uzroka smrti u Srbiji.
Na globalnom nivou, bolesti srca i krvnih sudova odnose oko 20,5 miliona života godišnje, dok više od 620 miliona ljudi danas živi sa nekim kardiovaskularnim problemom. Među najčešćim i najtežim posledicama su akutni infarkt miokarda i moždani udar.
MNOGO PREVREMENIH SLUČAJEVA MOŽE DA SE SPREČI
Posebno važan podatak jeste da se, prema Batutu, do 80 odsto prevremenih kardiovaskularnih događaja može sprečiti.
Zbog toga prevencija ne podrazumeva samo lečenje kada se bolest već pojavi, već i rano otkrivanje faktora rizika.
Među najvažnijim faktorima na koje se može uticati su:
- povišen krvni pritisak,
- povišen holesterol i druge masnoće u krvi,
- pušenje,
- fizička neaktivnost,
- nezdrava ishrana,
- prekomerna telesna masa i gojaznost,
- dijabetes,
- prekomerna upotreba alkohola.
Rizik dodatno zavisi od godina, naslednih faktora i drugih zdravstvenih stanja, zbog čega se procena rizika ne može svesti samo na jedan faktor.
ŠTA GRAĐANI MOGU DA URADE
Prevencija počinje od redovne kontrole osnovnih parametara. Krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi mogu ukazati na povećan rizik i pre pojave ozbiljnih simptoma.
Važno je i prestati sa pušenjem, biti fizički aktivan, voditi računa o telesnoj masi i ishrani, kao i redovno kontrolisati postojeća hronična oboljenja.
Posebno je važno da se terapija za visok pritisak, povišen holesterol ili dijabetes ne prekida samoinicijativno, čak i kada se osoba oseća dobro.
DRŽAVA POJAČAVA PREVENTIVNE PREGLEDE
Prevencija kardiovaskularnih bolesti poslednjih meseci nalazi se u fokusu aktivnosti Ministarstva zdravlja.
Kroz Karavan zdravlja, koji je do septembra 2026. godine obuhvatio više od 85 gradova i opština, organizuju se tribine, razgovori sa zdravstvenim stručnjacima i preventivni pregledi. Poseban akcenat stavljen je na rano otkrivanje povišenog krvnog pritiska i drugih faktora rizika.
U okviru Karavana zdravlja Ministarstvo zdravlja i Institut „Batut“ organizovali su i nacionalni stručni seminar o standardizovanom preventivnom kardiovaskularnom pregledu. Zdravstveni radnici upoznati su sa savremenim načinima procene kardiovaskularnog rizika, uključujući SCORE2 sistem, kao i sa značajem zdravih životnih navika.
PREVENTIVNI PREGLED MOŽE DA OTKRIJE RIZIK PRE NEGO ŠTO NASTANE PROBLEM
Suština Svetskog dana srca nije samo podsećanje na broj obolelih i preminulih, već poruka da se deo rizika može prepoznati mnogo ranije.
Redovna kontrola pritiska, šećera i masnoća u krvi, prestanak pušenja, više kretanja i pravilnija ishrana predstavljaju jednostavne korake koji mogu značajno doprineti očuvanju zdravlja srca.
Upravo zato zdravstveni stručnjaci sve više insistiraju na preventivnim pregledima – jer je cilj da se rizik otkrije pre infarkta, moždanog udara ili drugih ozbiljnih komplikacija, a ne tek nakon njihovog nastanka.
