Foto: Shutterstock
Punomasno mleko, jogurt i drugi mlečni proizvodi godinama su povezivani sa povećanjem „lošeg“ holesterola zbog sadržaja zasićenih masti. Međutim, istraživanje kanadskih naučnika pokazalo je da njihova svakodnevna konzumacija tokom 12 nedelja nije dovela do značajnog povećanja telesne težine niti pogoršanja nivoa holesterola kod učesnika sa prekomernom težinom ili gojaznošću.
Da li je punomasno mleko zaista loš izbor i da li bi trebalo birati isključivo proizvode sa smanjenim procentom masti? Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Torontu ponovo je otvorilo ovo pitanje, ukazujući na to da uticaj mlečnih proizvoda na organizam možda nije tako jednostavan kako se ranije pretpostavljalo.
Studija, objavljena u časopisu The Journal of Nutrition, obuhvatila je 74 odrasle osobe koje su tokom 12 nedelja bile raspoređene u tri grupe, sa različitim režimima ishrane.
Prva grupa pridržavala se dijete sa smanjenim unosom kalorija i malom količinom mlečnih proizvoda. Druga je svakodnevno unosila tri porcije mlečnih proizvoda, bez namernog povećavanja ukupnog kalorijskog unosa, dok treća grupa nije imala posebno ograničenje kalorija.
NEMA ZNAČAJNOG POVEĆANJA TEŽINE NI HOLESTEROLA
Nakon 12 nedelja istraživači nisu utvrdili značajne razlike između grupa u telesnoj težini, sastavu tela, potrošnji energije i nivou holesterola.
Kod učesnika koji su svakodnevno konzumirali više mlečnih proizvoda zabeleženi su i povoljniji rezultati krvnog pritiska, kao i veći unos kalcijuma, proteina i vitamina D.
Ovi rezultati dovode u pitanje pojednostavljeno shvatanje da punomasni mlečni proizvodi nužno dovode do povećanja telesne težine ili pogoršanja lipidnog profila.
Ipak, istraživači naglašavaju da rezultate treba tumačiti oprezno, jer je studija obuhvatila relativno mali broj učesnika i trajala svega tri meseca.
ZAŠTO MASTI IZ MLEKA NISU ISTO ŠTO I MASTI IZ MESA?
Jedno od objašnjenja koje naučnici sve više istražuju jeste takozvana mlečna matrica – struktura u kojoj su masti, proteini, minerali i drugi hranljivi sastojci povezani unutar namirnice.
Mleko, na primer, sadrži kazein i proteine surutke, koji tokom varenja međusobno deluju i mogu da utiču na oslobađanje i apsorpciju hranljivih materija.
Zbog toga se ispituje da li zasićene masti iz mleka, jogurta i sira imaju drugačiji uticaj na organizam od onih koje se nalaze u maslacu ili crvenom mesu.
Drugim rečima, nije dovoljno posmatrati samo količinu zasićenih masti, već i namirnicu u kojoj se one nalaze i način na koji se uklapaju u ukupnu ishranu.
DA LI TREBA PREĆI NA PUNOMASNO MLEKO?
Autori istraživanja upozoravaju da rezultati nisu razlog za naglu promenu načina ishrane. Kratak period praćenja i mali broj učesnika ne omogućavaju zaključak o dugoročnom uticaju punomasnih mlečnih proizvoda na rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Mleko i jogurt predstavljaju važne izvore proteina i kalcijuma, ali izbor između punomasnih i proizvoda sa smanjenim sadržajem masti treba prilagoditi ukupnoj ishrani, energetskim potrebama i zdravstvenom stanju.
Poseban oprez potreban je kod osoba sa povišenim holesterolom ili srčanim oboljenjima, koje bi izbor namirnica trebalo da usklade sa savetima lekara ili nutricioniste.
Nova studija, dakle, ne dokazuje da su punomasni mlečni proizvodi zdraviji od nemasnih, ali pokazuje da njihovo dejstvo ne treba procenjivati isključivo na osnovu sadržaja zasićenih masti.
