Foto: Shutterstock
Svetski dan dijabetesa obeležava se danas, 14. novembra, širom sveta, sa ciljem podizanja svesti o jednoj od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice, značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja.
Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da u Srbiji oko 440.000 odraslih osoba ima dijagnostikovan dijabetes, dok još približno 220.000 ljudi ima ovu bolest, a da toga nije svesno. To znači da ukupan broj odraslih koji žive sa dijabetesom dostiže oko 660.000.
Ovogodišnja kampanja u Srbiji odvija se pod sloganom „Reaguj na vreme – spreči dijabetes, sačuvaj zdravlje“, a u centru pažnje su prevencija, prepoznavanje prvih simptoma i rano postavljanje dijagnoze.
Prema podacima Međunarodne federacije za dijabetes, u svetu sa ovom bolešću živi oko 589 miliona odraslih osoba, odnosno približno svaka deveta odrasla osoba. Posebno zabrinjava podatak da više od 40 odsto obolelih ne zna da ima dijabetes.
TREĆINA OBOLELIH U SRBIJI NE ZNA DA IMA DIJABETES
Dijabetes ili šećerna bolest predstavlja hronično oboljenje koje nastaje kada organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može pravilno da ga koristi, zbog čega dolazi do povećanja nivoa šećera u krvi.
Postoje dva najpoznatija oblika bolesti. Dijabetes tipa 1 najčešće se javlja kod dece i mlađih osoba, mada može nastati u bilo kom životnom dobu. Kod ovog tipa organizam ne proizvodi insulin ili ga proizvodi u nedovoljnim količinama, zbog čega je neophodna svakodnevna insulinska terapija.
Dijabetes tipa 2 mnogo je zastupljeniji i čini oko 95 odsto slučajeva u Srbiji. Povezan je sa smanjenom osetljivošću organizma na insulin i nedovoljnom proizvodnjom ovog hormona. Može se razvijati godinama, često bez jasno izraženih simptoma, zbog čega mnogi ljudi ne znaju da su oboleli.
Prema podacima Batuta, u Srbiji je tokom 2024. godine registrovano 257 novoobolelih osoba mlađih od 30 godina sa dijabetesom tipa 1.
KOJI SU PRVI SIMPTOMI DIJABETESA?
Jedan od najvećih problema kod dijabetesa tipa 2 jeste to što bolest može dugo da protiče neprimetno. Kada se simptomi pojave, najčešće uključuju:
- Pojačanu žeđ i suva usta
- Učestalo mokrenje, naročito tokom noći
- Izražen umor i nedostatak energije
- Neobjašnjiv gubitak telesne težine
- Zamagljen vid
- Pojačanu glad
- Sporije zarastanje rana
- Učestale infekcije
Kod dijabetesa tipa 1 simptomi se često razvijaju znatno brže i mogu postati ozbiljni u kratkom periodu.
Lekari upozoravaju da se na ove znake ne sme gledati olako i da je u slučaju sumnje potrebno obratiti se zdravstvenom radniku i proveriti nivo šećera u krvi.
DIJABETES MOŽE DA OŠTETI SRCE, BUBREGE, OČI I NERVNI SISTEM
Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, dijabetes može dovesti do brojnih ozbiljnih komplikacija.
Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi oštećuje krvne sudove i nerve, povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara, bolesti bubrega, oštećenja vida, pa čak i amputacije ekstremiteta.
Zbog toga je redovna kontrola glukoze u krvi od posebnog značaja, naročito kod osoba koje imaju povećan rizik za razvoj bolesti.
ZDRAVE NAVIKE MOGU DA SPREČE ILI ODLOŽE NASTANAK BOLESTI
Iako se dijabetes tipa 1 ne može sprečiti promenom životnih navika, kod dijabetesa tipa 2 prevencija ima veoma važnu ulogu.
Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, smanjenje unosa zaslađenih napitaka i izbegavanje pušenja mogu značajno da smanje rizik od nastanka bolesti.
Svetska zdravstvena organizacija posebno ističe značaj ranog otkrivanja, dostupnosti kvalitetne zdravstvene zaštite i kontinuiranog lečenja.
Svetski dan dijabetesa obeležava se 14. novembra, na dan rođenja Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom 1922. godine učestvovao u otkriću insulina, jednog od najznačajnijih medicinskih dostignuća u lečenju ove bolesti.
Obeležavanje ovog datuma pokrenule su 1991. godine Međunarodna federacija za dijabetes i Svetska zdravstvena organizacija, dok je 2006. godine Svetski dan dijabetesa zvanično priznat i od Ujedinjenih nacija.
Ovogodišnja globalna kampanja Svetske zdravstvene organizacije nosi poruku „Rano delovanje protiv dijabetesa“ i ukazuje na to da pravovremena dijagnoza, dostupno lečenje i podrška obolelima mogu sprečiti brojne komplikacije i sačuvati kvalitet života.
