Foto: Shutterstock
Fermentisana hrana sve je zastupljenija u razgovorima o zdravoj ishrani, a kefir, jogurt i kiseli kupus često se izdvajaju zbog mogućeg pozitivnog uticaja na crevni mikrobiom. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije svaka fermentisana namirnica automatski probiotik i da njena korist zavisi od sastava, načina proizvodnje i prisustva živih mikroorganizama.
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unose u odgovarajućim količinama, mogu imati dokazanu korist za zdravlje. Fermentisane namirnice mogu sadržati korisne bakterije, ali se njihov sastav razlikuje od proizvoda do proizvoda.
KEFIR I JOGURT KAO IZVOR KORISNIH BAKTERIJA
Kefir i jogurt predstavljaju praktičan način da se u svakodnevnu ishranu uključe mlečni proizvodi koji obezbeđuju proteine i kalcijum, a pojedini sadrže i žive bakterijske kulture.
Kefir se proizvodi fermentacijom mleka uz pomoć specifičnih kultura koje mogu obuhvatati različite vrste bakterija i kvasaca. Zbog raznovrsnosti mikroorganizama često se izdvaja među fermentisanim mlečnim proizvodima, dok jogurt takođe može doprineti unosu živih kultura.
Ipak, broj mikroorganizama i njihov sastav zavise od konkretnog proizvoda. Zbog toga se ne može tvrditi da svaki kefir sadrži više korisnih bakterija od svakog jogurta niti da jedan proizvod ima jednako dejstvo kod svih ljudi.
KISELI KUPUS ČUVA MESTO U ZIMSKOJ ISHRANI
Kiseli kupus tradicionalna je namirnica na srpskoj trpezi, naročito tokom zimskih meseci. Sadrži malo kalorija, a obezbeđuje vitamin C i druge hranljive materije.
Nepasterizovani kiseli kupus može sadržati žive mikroorganizme nastale tokom fermentacije. Nasuprot tome, pasterizacija zagrevanjem uništava većinu živih bakterija, mada u proizvodu mogu ostati organske kiseline i druge materije nastale tokom fermentacije.
To ne znači da je pasterizovani kiseli kupus bez nutritivne vrednosti, već da se razlikuje od nepasterizovanog proizvoda po prisustvu živih kultura.
Iako se često ističe njegov pozitivan uticaj na varenje, kiseli kupus ne treba posmatrati kao namirnicu koja sama po sebi može da spreči bolesti ili značajno promeni zdravstveno stanje.
ZAŠTO SU VAŽNA I PREHRAMBENA VLAKNA?
Zdravlje crevnog mikrobioma ne zavisi samo od fermentisane hrane. Važnu ulogu imaju i raznovrsna ishrana, dovoljan unos prehrambenih vlakana, fizička aktivnost i kvalitetan san.
Prebiotici su materije koje određeni korisni mikroorganizmi koriste kao izvor hrane. Nalaze se u različitim biljnim namirnicama, uključujući banane, integralne žitarice i pojedine vrste povrća.
Zbog toga se preporučuje da se fermentisane namirnice kombinuju sa raznovrsnom ishranom bogatom povrćem, voćem i integralnim žitaricama, umesto da se oslanjamo na samo jednu namirnicu.
ŠTA JE NAJBOLJI IZBOR?
Kefir, jogurt i kiseli kupus mogu biti deo uravnotežene ishrane, ali ne postoji univerzalni pobednik koji odgovara svima. Izbor zavisi od individualnih potreba, podnošenja namirnica i sastava konkretnog proizvoda.
Najvažnije je birati proizvode odgovarajućeg sastava, voditi računa o raznovrsnosti ishrane i imati realna očekivanja. Fermentisana hrana može biti koristan deo svakodnevnog jelovnika, ali ne predstavlja zamenu za uravnoteženu ishranu i zdrave životne navike.
