Foto: Shutterstock
Vozači često pretpostavljaju da radar može da ih registruje tek kada mu se približe, ali stvarni domet zavisi od vrste uređaja, načina merenja i uslova na putu. Pojedini prenosni radari mogu tehnički da mere brzinu i sa udaljenosti veće od 500 metara, dok gradske kamere uglavnom nadziru znatno kraće deonice.
Kod prenosnih uređaja važno je razlikovati tehnički domet merenja od udaljenosti na kojoj se konkretan prekršaj pouzdano dokumentuje. Na snimku, između ostalog, mora da bude moguće jasno identifikovati vozilo i registarsku oznaku.
LASERSKI RADARI MERE BRZINU POMOĆU LASERSKIH IMPULSA
Laserski uređaji određuju brzinu vozila na osnovu promena udaljenosti tokom kratkog vremenskog intervala. Mogu se koristiti kao ručni, prenosni ili stacionarni uređaji, u zavisnosti od modela i načina postavljanja.
Ipak, ne postoji jedinstvena udaljenost sa koje svi radari mere brzinu. Domet zavisi od tehničkih karakteristika konkretnog uređaja, vidljivosti vozila i načina na koji se merenje obavlja.
MOGU LI RADARI DA SNIME VOZILO NAKON ŠTO GA PROĐE?
Pojedini uređaji mogu da mere brzinu vozila koja se približavaju kontrolnoj tački, ali i onih koja se od nje udaljavaju. Zbog toga prolazak pored policijskog vozila ili kamere ne znači nužno da je mogućnost evidentiranja prekršaja prestala.
Vozači takođe treba da imaju u vidu da savremeni sistemi za automatski nadzor mogu da registruju različite vrste saobraćajnih prekršaja, u zavisnosti od opreme i funkcija koje podržavaju.
KAKO SE MERI PROSEČNA BRZINA NA AUTO-PUTU?
Za razliku od radara koji mere brzinu u određenom trenutku, sistemi za kontrolu prosečne brzine računaju vreme potrebno da vozilo pređe poznatu deonicu puta.
Kada su poznati dužina deonice i vreme između dve kontrolne tačke, prosečna brzina dobija se deljenjem pređenog puta vremenom. Na taj način moguće je utvrditi da li je vozilo tokom kontrolisane deonice prekoračilo dozvoljenu prosečnu brzinu, čak i ako je u jednom trenutku usporilo.
NE POSTOJI JEDNA UDALJENOST KOJA VAŽI ZA SVE RADARE
Domet zavisi od vrste uređaja, pa se vozači ne mogu osloniti na pravilo da će biti bezbedni ako radar primete tek kada mu se približe. Prenosni laserski uređaji, fiksne kamere i sistemi za merenje prosečne brzine rade na različitim principima.
Najsigurniji pristup je poštovanje ograničenja brzine i prilagođavanje vožnje uslovima na putu, bez obzira na to da li je uređaj za kontrolu saobraćaja vidljiv.
