Foto: Shutterstock
Stres je postao gotovo neizbežan deo savremenog života, ali problem nastaje kada napetost traje dugo i organizam nema dovoljno vremena da se oporavi. Tada posledice ne ostaju samo na psihičkom stanju, već mogu da se odraze i na fizičko zdravlje.
Lekar britanske Nacionalne zdravstvene službe, dr Amir Kan, upozorava da dugotrajna izloženost stresu može da utiče na lučenje hormona adrenalina i kortizola. Ovi hormoni imaju važnu ulogu u reakciji organizma na opasnost, ali kada je telo neprestano u stanju pripravnosti, mogu se javiti različite tegobe.
Prema njegovom objašnjenju, hronični stres može da se prepozna kroz šest karakterističnih znakova.
1. GLAVOBOLJA I PROBLEMI SA KONCENTRACIJOM
Jedna od čestih fizičkih reakcija na stres jeste tenziona glavobolja. Kod pojedinih osoba mogu se javiti i osećaj mentalne magle, slabija koncentracija, problemi sa pamćenjem i nagle promene raspoloženja.
Dugotrajna napetost može da doprinese poremećaju sna, anksioznosti i lošem raspoloženju, čime se dodatno pojačava osećaj iscrpljenosti.
2. UBRZAN RAD SRCA I POVIŠEN KRVNI PRITISAK
Kada organizam proceni da je izložen opasnosti, oslobađa adrenalin koji priprema telo za reakciju. Posledica može biti ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska.
Ako je stres svakodnevan i dugotrajan, takva reakcija može predstavljati dodatno opterećenje za kardiovaskularni sistem.
3. ČEŠĆE INFEKCIJE
Dugotrajni stres može nepovoljno da utiče na funkcionisanje imunskog sistema. Istovremeno, osobe pod velikim pritiskom često lošije spavaju, manje se kreću i ne vode dovoljno računa o ishrani, što može dodatno da oslabi otpornost organizma.
Zbog toga oporavak od bolesti kod nekih ljudi može trajati duže.
4. PROBLEMI SA VARENJEM
Veza između mozga i digestivnog sistema posebno dolazi do izražaja u stresnim situacijama. Stalna napetost može da izazove ili pogorša nadutost, bolove u stomaku, dijareju i zatvor.
Kod osoba koje imaju sindrom iritabilnog creva stres može dodatno da pojača postojeće tegobe.
5. POVEĆANJE TELESNE TEŽINE
Stres kod pojedinih ljudi menja apetit i podstiče želju za hranom bogatom šećerom i mastima. Pored toga, nedostatak sna i smanjena fizička aktivnost mogu doprineti povećanju telesne težine.
Dugotrajne promene u načinu ishrane i svakodnevnim navikama mogu se odraziti i na nakupljanje masnih naslaga, naročito u predelu stomaka.
6. BOLOVI I NAPETOST U MIŠIĆIMA
U stresnim situacijama mišići se automatski zatežu kako bi telo bilo spremno za reakciju. Ako napetost traje, mogu se javiti bolovi i ukočenost, posebno u predelu vrata, ramena i vilice.
Uzrok dugotrajnog stresa ne mora biti samo jedna velika životna promena. Poslovne obaveze, porodični problemi i svakodnevni pritisci mogu se vremenom nagomilati i ostaviti posledice na organizam.
MALE PROMENE MOGU DA POMOGNU
Prema savetima dr Kana, ublažavanje stresa može da počne jednostavnim promenama svakodnevnih navika. Redovniji i kvalitetniji san, kratke šetnje, vežbe disanja i pauze tokom radnog dana mogu doprineti boljem raspoloženju i oporavku organizma.
Korisno je i postavljanje granica kada obaveze postanu prevelike, kao i razgovor sa bliskim osobama ili stručnjakom kada je potrebna podrška. Psihoterapija može biti od pomoći osobama koje se teško nose sa dugotrajnom napetošću, dok je u pojedinim slučajevima potrebna i medicinska procena.
Važno je imati u vidu da navedeni simptomi nisu specifični samo za stres. Ako su tegobe uporne, učestale ili izražene, potrebno je obratiti se lekaru kako bi se utvrdio njihov uzrok.
