Foto: Shutterstock
Tržište nekretnina u Srbiji suočava se sa brojnim izazovima – od visokih cena stanova i dupliranih oglasa do nedovoljne kontrole posrednika i nedostatka jasnih informacija o kvalitetu objekata. Planovi razvoja tržišta do 2030. godine predviđaju uvođenje jedinstvene baze oglasa, unapređenje kontrole agencija i širu primenu energetskih pasoša.
Stručnjak za nekretnine Milić Đoković ukazuje na to da se ista nekretnina često pojavljuje u više oglasa, ali sa različitim podacima o kvadraturi, spratnosti, strukturi i ceni. Zbog toga, kako objašnjava, kupci stiču pogrešnu sliku o stvarnoj ponudi na tržištu.
Prema njegovoj proceni, na pojedinim portalima od 11.000 oglašenih nekretnina zaista dostupno za kupovinu može biti svega dve do tri hiljade, dok ostatak čine duplirani oglasi.
Rad na uspostavljanju jedinstvene baze oglasa započet je prošle godine u okviru Grupacije posrednika u prometu nekretnina pri Privrednoj komori Srbije. Đoković navodi da se baza već popunjava i da bi, prema očekivanjima, mogla da bude spremna do proleća.
KONTROLA AGENCIJA I LICENCIRANI POSREDNICI
Jedna od važnih tema je i suzbijanje sive ekonomije u posredovanju nekretninama. Đoković savetuje građanima da pre angažovanja agencije provere da li je registrovana, kao i da li agenti poseduju odgovarajuće licence.
Registar posrednika u prometu i zakupu nepokretnosti vodi Ministarstvo trgovine, a građani u njemu mogu da provere podatke o agenciji i licencama agenata. Posrednici su, kako ističe Đoković, dužni da imaju osiguranje od odgovornosti, dok bi registracioni broj agencije trebalo da bude naveden i u oglasu.
Prema njegovoj oceni, bolje povezivanje registra sa podacima Agencije za privredne registre doprinelo bi većoj transparentnosti i lakšoj kontroli poslovanja.
OGLAŠENE CENE NE MORAJU DA ODRAŽAVAJU STVARNU VREDNOST
Velike razlike između oglašenih i realnih tržišnih cena predstavljaju još jedan problem za kupce. Đoković podseća da posrednici, u skladu sa propisima, treba da daju objektivno mišljenje o tržišnoj vrednosti nekretnine.
Kao primer navodi stan koji prodavac oglašava za 400.000 evra, iako njegova procenjena tržišna vrednost iznosi oko 300.000 evra. U takvim slučajevima, kasnije snižavanje cene može stvoriti pogrešan utisak o velikom popustu.
Đoković smatra da bi kod nekretnine čija je realna vrednost 300.000 evra korekcija cene od tri do pet odsto bila uobičajenija od velikih, često samo prividnih popusta.
Kupcima savetuje da se pre donošenja odluke konsultuju sa stručnjacima – licenciranim agentima, proceniteljima, advokatima i građevinskim stručnjacima, imajući u vidu da je kupovina stana jedna od najvećih životnih investicija.
ENERGETSKI PASOŠI MOGU DA UTIČU NA VREDNOST NEKRETNINE
Energetska efikasnost objekata sve više dobija na značaju i mogla bi dodatno da utiče na vrednost stanova. Đoković ističe da kupci prilikom kupovine automobila vode računa o potrošnji goriva, dok se kod nekretnina često ne uzima dovoljno u obzir koliko energije objekat troši.
Prema njegovim rečima, energetska efikasnost u međunarodnoj praksi može uticati na cenu nekretnine od sedam do deset odsto. Najavljeni planovi do 2030. godine predviđaju i širu primenu energetskih pasoša prilikom prodaje stanova.
Đoković ukazuje na to da je racionalnija potrošnja energije važna i zbog troškova stanovanja, ali i zbog ukupne energetske efikasnosti zemlje.
RAVNOTEŽA PONUDE I POTRAŽNJE DO 2030. GODINE
Govoreći o budućnosti tržišta, Đoković ocenjuje da bi do 2030. godine moglo doći do približavanja ponude i potražnje, pod uslovom da ne bude većih zastoja u izgradnji.
Prema podacima koje iznosi, u Beogradu na jednog prodavca dolaze približno dva kupca, dok je na nivou Srbije odnos oko 125 kupaca na 100 nekretnina.
Kao jedan od važnih uslova za veću dostupnost stanova navodi izgradnju objekata namenjenih građanima sa prosečnim primanjima, a ne samo luksuznih nekretnina. Prema njegovom mišljenju, potrebno je više stanova u cenovnom rasponu od 2.000 do 4.000 evra po kvadratnom metru.
Kao primer održivijeg modela navodi mogućnost da građani sa mesečnim primanjima od 1.000 do 1.500 evra mogu da otplaćuju stambeni kredit sa ratom od 500 do 600 evra.
Đoković zaključuje da Srbija ima zakonski okvir za uređenje tržišta nekretnina, ali da je jedan od ključnih izazova dosledna primena propisa.
