Foto: Shutterstock
Hokej na ledu u Srbiji možda nije među najpopularnijim sportovima, ali ima dugu tradiciju, klubove sa značajnom istorijom i generacije mladih igrača koji predstavljaju osnovu za njegov dalji razvoj. Iako se suočava sa brojnim izazovima, od nedostatka odgovarajuće infrastrukture do visokih troškova bavljenja sportom, poslednjih godina postoje inicijative usmerene na širenje baze igrača i unapređenje takmičarskog sistema.
Jedan od važnih koraka u razvoju domaćeg hokeja jeste učešće srpskih klubova u regionalnoj International Hockey League (IHL), u kojoj se takmiče ekipe iz Srbije, Slovenije i Hrvatske. U sezoni 2026/2027. ligu čini devet klubova, među kojima su srpski predstavnici HK Partizan, SKHL Crvena zvezda i IH Pro Stars.
Aktuelna sezona već donosi zanimljive susrete. Partizan je 8. novembra u Beogradu savladao Medveščak rezultatom 6:3, dok je Crvena zvezda dan kasnije u Novom Sadu pobedila IH Pro Stars sa 3:1. Ovakve utakmice predstavljaju priliku da domaći igrači odmeravaju snage sa ekipama iz zemalja u kojima hokej ima razvijeniju tradiciju.
MLADE SELEKCIJE KAO OSNOVA BUDUĆNOSTI
Posebna pažnja u razvoju hokeja na ledu usmerena je na najmlađe kategorije. Savez hokeja na ledu Srbije je za sezonu 2025/2026. predvideo takmičenja za uzraste U12, U14, U16 i U18, kao i netakmičarske selekcije za mlađu decu.
Među novinama bilo je i uvođenje kategorije U7, sa ciljem da se deca što ranije upoznaju sa ovim sportom i duže zadrže u hokeju.
Dodatna mogućnost za razvoj mladih igrača jeste učešće pojedinih klubova u inostranim takmičenjima. Tako je NS Stars dobio odobrenje za nastup u mađarskoj ligi u kategorijama U10, U14 i U16, dok je HK Vojvodina dobio saglasnost za kategorije U12 i U14.
Ovakav model omogućava mladim hokejašima da stiču iskustvo kroz veći broj utakmica i susrete sa različitim školama hokeja.
MALI BROJ LEDENIH DVORANA JEDAN OD GLAVNIH IZAZOVA
Prema podacima objavljenim na sajtu Saveza hokeja na ledu Srbije, u zemlji postoje četiri zatvorena hokejaška terena i dva otvorena, pri čemu nisu svi u upotrebi.
Među najvažnijim objektima su Ledena dvorana „Pionir“ u Beogradu, klizalište „Pingvin“ na Novom Beogradu, ledena dvorana SPENS u Novom Sadu i Gradsko klizalište u Subotici.
Ograničen broj objekata predstavlja jedan od najvećih izazova za razvoj ovog sporta. Hokej zahteva specijalizovanu infrastrukturu, redovne termine na ledu, odgovarajuću opremu i stručan trenerski kadar. Sve to bavljenje hokejem čini zahtevnijim i finansijski dostupnijim manjem broju porodica u poređenju sa sportovima za koje nije potrebna specijalizovana infrastruktura.
Subotica je jedan od gradova u kojima se razmatra unapređenje uslova za ovaj sport. Tokom 2024. godine pokrenut je postupak za izradu projektno-tehničke dokumentacije za novu hokejašku halu, za šta je u gradskom budžetu bilo predviđeno 15,5 miliona dinara.
KAKVA JE PERSPEKTIVA HOKEJA U SRBIJI?
Podaci Saveza pokazuju da je baza registrovanih igrača relativno mala. Na sajtu Saveza navedeno je 646 registrovanih igrača, među kojima je 427 u mlađim kategorijama, 152 hokejaša i 67 hokejašica.
To pokazuje da postoji osnova za podmlađivanje sporta, ali i prostor za širenje ženskog hokeja i uključivanje većeg broja dece.
Budućnost ovog sporta u Srbiji u velikoj meri zavisi od nekoliko faktora: izgradnje i održavanja ledenih dvorana, finansijske podrške klubovima, dostupnosti opreme, obrazovanja trenera i organizovanja kvalitetnih takmičenja za najmlađe.
Regionalna takmičenja predstavljaju dodatnu šansu za napredak, jer omogućavaju domaćim klubovima da ostanu konkurentni i razvijaju igrače kroz međunarodno iskustvo.
Hokej na ledu u Srbiji zato ima potencijal, ali njegov dalji razvoj neće zavisiti samo od rezultata seniorskih ekipa. Ključ će biti stvaranje uslova da što više dece dobije priliku da stane na led, trenira i jednog dana predstavlja Srbiju na međunarodnoj sceni.
