Foto: Pavel Horak / Wavebreak / Profimedia
Startap ekosistem u Srbiji poslednjih godina beleži značajan rast, ali se sa širenjem tržišta menjaju i izazovi sa kojima se suočavaju inovativne kompanije. Broj startapova povećan je sa oko 200, koliko ih je bilo pre pet godina, na procenjenih 500 do 600, dok su finansiranje i programi podrške postali dostupniji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će dalji razvoj sve više zavisiti od sposobnosti kompanija da se prilagode tehnološkim promenama, posebno ubrzanom razvoju veštačke inteligencije.
O trenutnom stanju domaćeg tržišta, njegovim potencijalima i preprekama za dalji razvoj govorila je Irena Đorđević Šušić, šefica Jedinice za inovacije i preduzetništvo u NALED-u, ističući da srpski startap sektor prolazi kroz prirodan proces sazrevanja i konsolidacije.
OD 200 DO 600 STARTAPOVA ZA PET GODINA
Prema njenim rečima, broj startapova u Srbiji značajno je porastao u prethodnih pet godina. Istovremeno, povećan je broj programa podrške, kojih je ranije bilo jedan ili dva, dok ih danas ima šest ili sedam. Razvijaju se i fondovi privatnog kapitala, uz podršku Fonda za inovacionu delatnost.
Iako je u jednom periodu procenjivano da Srbija ima više od 600 startapova, aktuelne procene kreću se između 500 i 600 kompanija. Taj pad, kako objašnjava Đorđević Šušić, ne mora da predstavlja negativan trend, već deo prirodne konsolidacije tržišta.
Rezultati pojedinih kompanija pokazuju da domaći startapovi mogu da prerastu početne poslovne ideje, zaposle desetine ljudi, izađu na međunarodna tržišta i zaštite svoju intelektualnu svojinu.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA PRAVILA IGRE
Dok je pre nekoliko godina najveći problem domaćih startapova bio nedostatak izvora finansiranja, danas se izazovi sve više odnose na brzinu tehnoloških promena i sposobnost prilagođavanja tržištu.
Posebno veliki uticaj ima veštačka inteligencija, koja menja način razvoja softvera, aplikacija i poslovnih modela. Rešenja koja su do juče predstavljala inovaciju mogu veoma brzo da izgube tržišnu prednost ukoliko ne prate nove tehnološke mogućnosti.
Đorđević Šušić smatra da domaći preduzetnici moraju više pažnje da posvete problemima koji imaju globalni značaj, umesto da razvijaju proizvode namenjene isključivo rešavanju pojedinačnih ili lokalnih potreba.
Važno je, kako ističe, razmišljati ne samo o tome da li će određena poslovna ideja biti uspešna danas, već i da li će ostati relevantna za tri do pet godina.
POTENCIJAL DOMAĆIH IT STRUČNJAKA
Jedna od prilika za dalji razvoj jeste i veće uključivanje domaćeg inženjerskog i programerskog kadra u razvoj tehnoloških rešenja za potrebe malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Iako se veštačka inteligencija već koristi za ubrzavanje pojedinačnih zadataka, njena sistemska primena u poslovnim procesima i dalje predstavlja izazov za mnoge kompanije.
Domaće IT znanje, koje je do sada u velikoj meri bilo usmereno na pružanje usluga stranim tržištima, moglo bi da bude značajnije iskorišćeno za razvoj proizvoda i rešenja prilagođenih potrebama privrede u Srbiji.
NEDOSTATAK MENTORA I PROBLEM INVESTICIONE SPREMNOSTI
Pored tehnoloških promena, jedan od problema domaćeg startap ekosistema jeste nedostatak specijalizovane mentorske podrške.
Iako su širom Srbije razvijeni regionalni inovacioni centri i različiti programi pomoći, kvalitet dostupne podrške nije ujednačen. Nedostaje stručnjaka sa konkretnim iskustvom u razvoju i skaliranju startap kompanija, zbog čega se kao jedno od rešenja nameće uključivanje međunarodnih eksperata i osnivača uspešnih kompanija.
Dodatni izazov predstavlja takozvana investiciona spremnost. Dostupnost fondova i drugih izvora kapitala ne znači automatski da su startapovi sposobni da privuku investitore. Potrebno je da osnivači razviju održive poslovne modele, jasno predstave tržišni potencijal i pokažu na koji način planiraju da ostvaruju prihode.
Posebno se ukazuje na problem takozvanih „zombi startapova“ – kompanija koje uspevaju da dođu do finansijske podrške, ali ne i da razviju održivo poslovanje, pronađu dovoljno klijenata i ostvare prihode.
BUDUĆNOST ZAVISI OD ODRŽIVIH IDEJA
Razvoj srpskog startap ekosistema ulazi u fazu u kojoj broj kompanija i dostupnost finansiranja više nisu jedina merila uspeha. Sve veći značaj imaju inovativnost, kvalitet proizvoda, sposobnost izlaska na međunarodno tržište i prilagođavanje tehnologijama koje brzo menjaju poslovno okruženje.
Srbija već ima širu mrežu programa podrške, inovacionih centara i investicionih mogućnosti nego pre nekoliko godina. Sledeći korak biće stvaranje uslova da što više domaćih ideja preraste u održive kompanije koje mogu da posluju i konkurišu na globalnom tržištu.
