Foto: Tanjug/video
Nakon konstituisanja novog saziva Narodne skupštine Srbije, jedan od najvažnijih političkih zadataka jeste izbor nove Vlade. Taj proces podrazumeva nekoliko ustavnih i skupštinskih procedura – od konsultacija predsednika Republike sa predstavnicima izbornih lista, preko predlaganja mandatara i predstavljanja programa buduće Vlade, do rasprave i glasanja u parlamentu.
Ustav Srbije propisuje da nova Vlada mora biti izabrana najkasnije u roku od 90 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine. Ukoliko se to ne dogodi, parlament se raspušta, a predsednik Republike raspisuje nove parlamentarne izbore.
KO PREDLAŽE KANDIDATA ZA PREMIJERA?
Prema Ustavu Srbije, kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, nakon što sasluša mišljenja predstavnika izbornih lista koje su osvojile mandate na parlamentarnim izborima.
To znači da predsednik Republike najpre obavlja konsultacije sa predstavnicima političkih stranaka i izbornih lista zastupljenih u novom sazivu parlamenta, kako bi se sagledale mogućnosti za formiranje parlamentarne većine i izbor buduće Vlade.
Ustav ne propisuje poseban rok u kojem predsednik Republike mora da predloži mandatara, ali čitav postupak izbora nove Vlade mora biti završen u roku od 90 dana od konstituisanja Skupštine.
Kada bude predložen, kandidat za predsednika Vlade, odnosno mandatar, dolazi u Narodnu skupštinu, gde predstavlja program buduće Vlade i predlaže njen sastav, odnosno kandidate za ministre.
RASPRAVA O PROGRAMU I MINISTRIMA, PA GLASANJE
O kandidatu za predsednika Vlade, njegovom programu i predloženim članovima Vlade raspravlja se na sednici Narodne skupštine. Poslanici tokom rasprave mogu da iznose stavove o predloženim rešenjima, političkim prioritetima, planovima buduće Vlade i kandidatima za ministarske funkcije.
Prema Poslovniku Narodne skupštine, nakon završetka rasprave određuje se dan za glasanje. Važno je naglasiti da se ne glasa odvojeno o premijeru i svakom ministru, već se istovremeno odlučuje o programu Vlade i izboru predsednika i svih članova Vlade.
Za izbor je potrebna većina glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. S obzirom na to da Narodna skupština ima 250 poslanika, za izbor nove Vlade neophodno je najmanje 126 glasova.
Glasanje je, prema Poslovniku, tajno, osim ukoliko Skupština ne odluči da bude javno. U slučaju javnog glasanja, poslanici se izjašnjavaju prozivkom.
Nakon izbora, predsednik Vlade i ministri polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom. Danom polaganja zakletve počinje da teče mandat nove Vlade.
ŠTA AKO NOVA VLADA NE BUDE IZABRANA U ROKU OD 90 DANA?
Jedan od najvažnijih rokova u ovom procesu propisan je članom 109 Ustava Srbije. Ukoliko Narodna skupština u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu, predsednik Republike dužan je da raspusti parlament i raspiše nove parlamentarne izbore.
Izbori se, prema Ustavu, moraju okončati najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
To znači da neuspeh u formiranju Vlade u predviđenom roku ne može dovesti do neograničenog produžavanja pregovora i političkih dogovora, već aktivira ustavni mehanizam koji vodi ka novom izlasku građana na birališta.
Upravo zbog toga rok od 90 dana predstavlja ključan vremenski okvir za političke pregovore, obezbeđivanje parlamentarne većine i dogovor o sastavu nove izvršne vlasti.
KO U MEĐUVREMENU OBAVLJA POSLOVE VLADE?
Do izbora nove Vlade, poslove izvršne vlasti obavlja postojeća Vlada, ukoliko joj je mandat prestao, u ograničenom kapacitetu koji propisuje zakon.
Ustav predviđa da Vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo poslove određene zakonom, i to do izbora nove Vlade. Takav položaj ne podrazumeva pun politički mandat kakav ima Vlada izabrana u novom skupštinskom sazivu.
Prema Zakonu o Vladi, Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i resorni ministri, a može imati i ministre bez portfelja. Broj potpredsednika i ministara bez portfelja određuje Narodna skupština prilikom svakog izbora Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.
ŠTA SVE ODLUČUJE NOVI SKUPŠTINSKI SAZIV?
Izbor Vlade predstavlja jednu od najvažnijih odluka novog saziva Narodne skupštine, jer se njime određuje sastav izvršne vlasti i politički pravac u kojem će država delovati tokom narednog perioda.
Odnos snaga u parlamentu, broj mandata koje imaju pojedinačne izborne liste, mogućnost formiranja koalicija i spremnost političkih aktera na dogovor direktno utiču na to koliko će proces formiranja Vlade trajati.
Ukoliko jedna izborna lista ili koalicija raspolaže sa najmanje 126 poslaničkih glasova, može samostalno da obezbedi izbor Vlade, pod uslovom da njeni poslanici podrže predloženi program i sastav. U suprotnom, neophodni su pregovori i dogovor sa drugim parlamentarnim akterima.
Prema tome, konstituisanje Narodne skupštine predstavlja početak, a ne završetak procesa formiranja nove vlasti. Tek nakon konsultacija, predlaganja mandatara, predstavljanja programa i glasanja postaje poznato ko će voditi Vladu Srbije i ko će preuzeti odgovornost za pojedine resore.
