Foto: Shutterstock AI
Ponovno služenje vojnog roka u Srbiji ponovo je u centru pažnje, ali se u novom predlogu reforme sistema odbrane otvara i pitanje njegovog trajanja i načina organizacije. Umesto obaveznog vojnog roka od 75 dana, predloženo je dobrovoljno služenje u trajanju od šest meseci, uz postepenu modernizaciju Vojske Srbije, povećanje primanja vojnika i jačanje rezervnog sastava.
Važno je naglasiti da je reč o programskom predlogu, a ne o usvojenoj odluci države. Nove institucije i vlada još nisu formirane, tako da za sada nema zvanične zakonske promene koja bi ukinula obavezno služenje vojnog roka ili uvela novi model.
ZA ŠEST MESECI OBUKE I POPUNU OPERATIVNIH JEDINICA
O predloženom modelu govorili su u emisiji „Redakcija“ na Kurir televiziji doc. dr Slaviša Tatomirović, pukovnik u penziji, i Luka Kastratović, general-major Vojske Srbije u penziji.
Tatomirović je objasnio da dobrovoljno služenje vojnog roka već postoji, ali da predloženi model predviđa njegovo trajanje od šest meseci, uključujući period osnovne obuke i praktičnog osposobljavanja.
Prema njegovim rečima, cilj je da se poveća popunjenost jedinica Vojske Srbije, koja se, kako je ocenio, ne može obezbediti isključivo profesionalnim vojnicima.
Kao primer potencijalnog broja budućih regruta naveo je generaciju rođenu 2008. godine, kada je u Srbiji rođeno oko 62.000 dece, od kojih je nešto više od polovine muškog pola.
Prema njegovoj proceni, od približno 30.000 mladića iz te generacije, između 15.000 i 20.000 moglo bi da bude obuhvaćeno obukom u narednom periodu.
VIŠE OD 50 MILIONA EVRA ZA KASARNE I USLOVE ZA VOJNIKE
Jedno od važnih pitanja ponovnog uvođenja vojnog roka jeste infrastruktura, odnosno da li Vojska Srbije ima dovoljno kapaciteta za prihvat i obuku većeg broja regruta.
Tatomirović je naveo da se već ulaže više od 50 miliona evra u stvaranje uslova za služenje vojnog roka.
Kako je objasnio, ulaganja obuhvataju obnovu i uređenje kasarni, smeštajne kapacitete, zdravstvenu zaštitu i druge prateće uslove neophodne za boravak i obuku vojnika.
Govoreći o rezervnom sastavu, ocenio je da bi Srbija u narednih pet godina trebalo da razvije kapacitete koji bi omogućili mobilizaciju između 70.000 i 100.000 ljudi u slučaju ozbiljne bezbednosne pretnje ili vanrednih situacija.
GENERAL-MAJOR U PENZIJI ZA OBAVEZNI VOJNI ROK
Za razliku od predloga dobrovoljnog služenja, general-major u penziji Luka Kastratović zalaže se za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka.
On smatra da vojna obuka nije važna samo zbog mogućih ratnih sukoba, već i zbog sposobnosti države da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava i zemljotresa.
Kao primer naveo je poplave u Obrenovcu, ističući značaj organizovanog sistema civilne i vojne odbrane u situacijama kada je potrebno brzo angažovanje velikog broja ljudi.
Prema njegovom mišljenju, služenje vojnog roka ima i širi društveni značaj, jer omogućava susret mladih ljudi različitog obrazovanja i društvenog porekla.
ŠVAJCARSKA I AUSTRIJA KAO PRIMERI VOJNE NEUTRALNOSTI
Tatomirović je, govoreći o modelima organizacije oružanih snaga, naveo Austriju, Švajcarsku i Belorusiju kao primere država čija iskustva treba razmotriti.
Prema njegovoj oceni, Srbija kao vojno neutralna država mora da razvija sopstvene odbrambene kapacitete i ne može da se oslanja na bezbednosne garancije koje pruža članstvo u vojnom savezu.
Rasprava o trajanju i obaveznosti vojnog roka tako ostaje jedno od važnih pitanja buduće reforme sistema odbrane.
Za sada, međutim, građani ne treba da mešaju predloženi model sa zvaničnom odlukom o promeni vojnog roka. Važeći propisi ostaju na snazi dok eventualne izmene ne budu usvojene i stupile na snagu.
