Foto: Marina Lohrbach / Panthermedia / Profimedia
Za pokretanje poljoprivrednog posla nije neophodno imati velike njive. Plastenici, pečurke, mikrobilje, cveće i rasad samo su neke od mogućnosti za proizvodnju na maloj površini. Ipak, pre ulaganja najvažnije je proveriti potražnju, troškove i mogućnost sigurne prodaje.
Malo zemljište može da bude osnova za pokretanje poljoprivrednog posla, naročito ako se proizvođač opredeli za specijalizovanu proizvodnju i direktnu prodaju. Umesto velikih količina jeftinijih proizvoda, moguće je usmeriti se na kulture koje zahtevaju manje prostora ili imaju određene kupce tokom godine.
Među mogućnostima su proizvodnja povrća u plasteniku, uzgoj pečuraka, mikrobilja i začinskog bilja, kao i proizvodnja cveća i sadnica. Međutim, isplativost zavisi od lokalnih uslova, početnog ulaganja i mogućnosti da se proizvodi redovno prodaju.
1. UZGOJ POVRĆA U PLASTENIKU
Paradajz, paprika i krastavac mogu da se uzgajaju u plastenicima, koji omogućavaju bolju kontrolu uslova proizvodnje i produženje sezone. Na manjoj površini moguće je organizovati intenzivnu proizvodnju, ali u računicu treba uključiti nabavku plastenika, navodnjavanje, sadni materijal, đubrivo, zaštitu bilja i energiju, ako se koristi grejanje.
2. PROIZVODNJA MIKROBILJA
Mikrobilje se uzgaja na malom prostoru i može se proizvoditi u kontrolisanim uslovima. Potencijalni kupci su restorani, hoteli, specijalizovane prodavnice i domaćinstva zainteresovana za sveže namirnice.
Pre početka proizvodnje važno je proveriti da li u okolini postoji dovoljno kupaca, jer kratko vreme uzgoja samo po sebi ne garantuje zaradu.
3. UZGOJ PEČURAKA
Pečurke mogu da se uzgajaju u namenski prilagođenoj prostoriji, bez potrebe za velikom obradivom površinom. Za uspešnu proizvodnju neophodni su odgovarajuća temperatura i vlažnost, dobra higijena i kontrola uslova uzgoja.
Pored ulaganja u prostor i opremu, treba uračunati nabavku supstrata, potrošnju energije, pakovanje i transport do kupaca.
4. PROIZVODNJA RASADA
Rasad povrća, začinskog bilja i ukrasnih biljaka može biti zanimljiva poslovna prilika, posebno uoči prolećne sezone sadnje. Kupci mogu biti vlasnici bašta, poljoprivredna gazdinstva i lokalne prodavnice.
Ova delatnost može imati izraženu sezonalnost, pa je važno unapred planirati količine i vrste sadnica koje će se najlakše prodati.
5. UZGOJ ZAČINSKOG BILJA
Bosiljak, nana, peršun i druge aromatične biljke mogu se proizvoditi na otvorenom ili u zaštićenom prostoru, u zavisnosti od vrste i klimatskih uslova.
Prodaja može biti usmerena na domaćinstva, restorane i prodavnice. Mogućnost dodatne zarade postoji i kroz sušenje i pakovanje, ali za preradu i stavljanje proizvoda u promet treba proveriti važeće propise.
6. PROIZVODNJA CVEĆA
Rezano i saksijsko cveće može se prodavati tokom godine, uz pojačanu potražnju uoči praznika, venčanja i drugih proslava. Na manjoj površini moguće je specijalizovati se za određene vrste biljaka ili proizvodnju sezonskog cveća.
Za uspeh su važni kvalitet, pravovremena proizvodnja, uslovi čuvanja i dogovor sa cvećarama ili drugim kupcima.
7. DIREKTNA PRODAJA POVRĆA
Proizvođači mogu da prodaju povrće direktno domaćinstvima, na pijacama ili kroz unapred dogovorene nedeljne pakete. Moguće je ponuditi i dostavu lokalnim kupcima.
Ovakav način prodaje može da smanji zavisnost od posrednika, ali zahteva vreme za komunikaciju sa kupcima, pakovanje, organizaciju porudžbina i transport.
8. PRERADA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA
Džemovi, sokovi, kiseli program, sušeno voće i bilje predstavljaju mogućnost da se poljoprivrednim proizvodima doda vrednost. Prerada može da omogući korišćenje dela sirovina koje nisu pogodne za prodaju u svežem stanju.
Ipak, potrebno je uračunati troškove opreme, ambalaže i skladištenja, kao i ispuniti propisane uslove za proizvodnju i prodaju hrane.
9. VERTIKALNA POLJOPRIVREDA
Uzgoj biljaka na policama i više nivoa omogućava bolje iskorišćavanje prostora, posebno u zatvorenim objektima. Ovaj model može da bude pogodan za određene vrste lisnatog povrća i začinskog bilja.
Pre ulaganja treba pažljivo izračunati troškove osvetljenja, električne energije, ventilacije, navodnjavanja i kontrole temperature. Ušteda prostora ne znači automatski i niže ukupne troškove.
10. SNABDEVANJE RESTORANA I LOKALNIH PRODAVNICA
Mali proizvođači mogu da se specijalizuju za određene sorte povrća, začinsko bilje, mikrobilje ili druge proizvode koje ugostiteljski objekti koriste u svakodnevnom radu.
Prednost može da bude redovna isporuka i dogovor o količinama i kvalitetu. Ipak, pre pokretanja proizvodnje treba razgovarati sa potencijalnim kupcima i utvrditi njihove potrebe, cene i uslove plaćanja.
KAKO PROCENITI DA LI SE PROIZVODNJA ISPLATI?
Pre ulaganja treba napraviti jednostavnu računicu koja obuhvata početne troškove, troškove proizvodnje, očekivanu količinu proizvoda i realnu prodajnu cenu.
Posebno je važno proveriti:
- Ko će kupovati proizvode i u kojim količinama;
- Koliko košta proizvodnja, uključujući vodu, struju, sadni materijal, đubrivo, ambalažu i rad;
- Koliko proizvoda može da se proda i po kojoj ceni;
- Kako će se organizovati skladištenje i transport;
- Da li postoje sezonski rizici i šta se događa ako deo proizvodnje propadne ili ne bude prodat.
Dobar početak može biti probna proizvodnja u manjem obimu, uz prethodno ispitivanje tržišta. Tek kada se utvrdi da postoji potražnja i da prodajna cena pokriva troškove, ima smisla razmišljati o proširenju.
Najvažnije je razlikovati prihod od zarade: Proizvod može da se prodaje u velikim količinama, a da dobit bude mala ako su troškovi visoki. Zato izbor kulture treba da počne od tržišta i računice, a tek potom od odluke šta će se uzgajati.
