Foto: Shutterstock
Tržište rada prolazi kroz veliku promenu – formalno obrazovanje više nije jedini i presudan kriterijum prilikom zapošljavanja. Sve veći broj kompanija procenjuje kandidate prema tome šta zaista znaju da rade, a ne samo koju diplomu imaju.
Prema najnovijim analizama tržišta rada, oko 70 odsto poslodavaca već primenjuje neki oblik zapošljavanja zasnovanog na veštinama (skills-based hiring), a taj trend nastavlja da raste.
Decenijama je fakultetska diploma bila osnovni uslov za veliki broj kancelarijskih i stručnih poslova. Danas se taj model menja, pa poslodavci sve češće traže konkretno znanje, iskustvo i sposobnost prilagođavanja.
VEŠTINE POSTAJU NOVA „VALUTA“ NA TRŽIŠTU RADA
Kompanije sve više vrednuju:
digitalnu pismenost i rad sa novim tehnologijama,
praktično iskustvo,
sposobnost brzog učenja,
komunikacione veštine,
rešavanje problema,
prilagodljivost promenama.
To znači da kandidat koji nema fakultetsku diplomu, ali poseduje dokazive veštine i iskustvo, može imati jednake ili čak veće šanse od osobe sa formalnim obrazovanjem.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA PRAVILA IGRE
Dodatni razlog za promenu načina zapošljavanja jeste ubrzan razvoj veštačke inteligencije.
Mnogi poslovi koji su ranije predstavljali početne pozicije za mlade radnike sada se automatizuju, dok sve više dobijaju na značaju sposobnosti koje mašine teško mogu da zamene.
Među njima su:
kritičko razmišljanje,
kreativnost,
komunikacija,
donošenje odluka,
rad u timu,
rešavanje složenih zadataka.
TESTOVI I PRAKTIČNI ZADACI UMESTO KLASIČNOG CV-JA
Sve više kompanija menja način selekcije kandidata. Umesto da se oslanjaju samo na biografiju i završene škole, poslodavci uvode praktične testove, zadatke i procenu stvarnih sposobnosti.
Takav pristup omogućava da se pronađu kandidati koji možda nemaju klasičan obrazovni put, ali imaju znanje potrebno za posao.
ŠTA OVA PROMENA ZNAČI ZA RADNIKE?
Nova pravila tržišta rada šalju jasnu poruku – diploma više nije garancija zaposlenja, ali ni njen nedostatak nije prepreka za uspeh.
Najveću prednost imaće oni koji ulažu u stalno usavršavanje, uče nove tehnologije i mogu da pokažu konkretne rezultate svog rada.
Stručnjaci ocenjuju da bi u narednoj deceniji model „veštine pre diplome“ mogao postati dominantan u mnogim industrijama, dok će formalno obrazovanje ostati važno, ali više neće biti jedini filter prilikom zapošljavanja.
