Foto: Shutterstock
Strah od gubitka posla, sve veći pritisak na produktivnost i nedovoljno otvorena komunikacija menadžmenta obeležavaju radno okruženje u Srbiji. Istraživanje „Šta to radi zaposlene?”, sprovedeno u junu 2026. godine na uzorku od 3.452 zaposlenih i 842 donosioca odluka, pokazuje i da radnici najviše vrednuju dodatne slobodne dane i fleksibilnost, dok veštačka inteligencija već utiče na broj radnih mesta u pojedinim sektorima.
Istraživanje su sproveli Osiguranik, Infostud, Rezilient i TIM Centar, a rezultati ukazuju na razlike između očekivanja zaposlenih i odluka koje donose kompanije.
Prema odgovorima ispitanika, nesigurnost na tržištu rada prati niz mera kojima poslodavci pokušavaju da odgovore na poslovnu i društvenu neizvesnost, dok zaposleni očekuju veću transparentnost, bolje uslove rada i pogodnosti koje odgovaraju njihovim stvarnim potrebama.
SVAKI ŠESTI ZAPOSLENI VEOMA ZABRINUT ZA SVOJE RADNO MESTO
Oko 16 odsto zaposlenih navodi da je veoma zabrinuto zbog mogućnosti da u narednih 12 meseci ostane bez posla i smatra da mu je radno mesto ugroženo. Dodatnih 55 odsto oseća određenu zabrinutost, ali ne smatra da je direktno ugroženo, dok 29 odsto ispitanika ne strahuje od gubitka posla.
Neizvesnost se odražava i na poslovne odluke. Prema odgovorima zaposlenih, 74 odsto kompanija tokom prethodnih godinu dana uvelo je neku meru kao odgovor na poslovne i društvene okolnosti.
Najčešće navedena mera je pojačan pritisak na produktivnost, koji je prijavilo 44 odsto zaposlenih. Zamrzavanje plata ili povišica navelo je 32 odsto ispitanika, obustavljanje novog zapošljavanja 28 odsto, otpuštanja 27 odsto, a ukidanje beneficija 23 odsto. Pojedine kompanije primenjivale su više mera istovremeno.
SAMO ČETVRTINA ZAPOSLENIH ZADOVOLJNA OTVORENOŠĆU MENADŽMENTA
Rezultati ukazuju i na problem komunikacije unutar kompanija. Samo 26 odsto zaposlenih smatra da menadžment tokom krize otvoreno govori i o dobrim i o lošim rezultatima poslovanja.
Više od polovine ispitanika, odnosno 51 odsto, ocenjuje da informacije dobija selektivno, dok 23 odsto navodi da komunikacija izostaje i da su zaposleni prepušteni nagađanjima.
Ovakvi rezultati ukazuju na značaj pravovremenog informisanja zaposlenih, posebno u periodima kada se donose odluke o platama, zapošljavanju, organizaciji rada ili mogućim promenama u poslovanju.
DODATNI SLOBODNI DANI I FLEKSIBILNOST NAJTRAŽENIJI BENEFITI
Kada je reč o pogodnostima na poslu, zaposleni najviše vrednuju slobodno vreme i fleksibilnost.
Dodatne slobodne dane kao jedan od najvažnijih benefita izdvaja 41 odsto ispitanika. Četvorodnevnu radnu nedelju i fleksibilno radno vreme navodi po 40 odsto zaposlenih, dok je mogućnost rada od kuće važna za 37 odsto.
Ipak, dostupnost ovih pogodnosti zaostaje za očekivanjima. Fleksibilno radno vreme i dodatne slobodne dane ima po 29 odsto zaposlenih, dok 27 odsto može da radi od kuće.
Zanimljiv je i odnos prema tim bilding aktivnostima: iako ih ima 22 odsto zaposlenih, svega šest odsto smatra ih lično važnim benefitom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje izdvaja se kao najvažnija plaćena pogodnost, koju navodi 30 odsto ispitanika. Ovaj benefit obezbeđen je za 27 odsto zaposlenih. Plaćene dodatne edukacije i treninzi važni su za 23 odsto ispitanika.
Većina kompanija nije menjala pakete pogodnosti u odnosu na prethodnu godinu. Prema odgovorima predstavnika kompanija, 61 odsto zadržalo je isti paket beneficija, 28 odsto ponudilo je više pogodnosti, dok je 11 odsto smanjilo njihov broj.
ZAPOSLENI PREDNOST DAJU UČENJU KROZ RAD
U pogledu sticanja novih znanja i veština, zaposleni najviše cene praktično iskustvo.
Učenju kroz posao prednost daje 72 odsto ispitanika, dok mentorstvo bira 41 odsto, a grupne treninge uživo 36 odsto zaposlenih.
Među digitalnim načinima usavršavanja najpoželjniji su onlajn kursevi, koje navodi 22 odsto ispitanika. Veštačku inteligenciju kao poželjan način učenja izdvaja sedam odsto zaposlenih.
Podaci ukazuju na to da su praktičan rad i podrška iskusnijih kolega i dalje važni za profesionalni razvoj, čak i u vremenu ubrzanih tehnoloških promena.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA MENJA POJEDINE SEKTОRE
Veštačka inteligencija predstavlja još jednu oblast u kojoj se stavovi zaposlenih i poslodavaca razlikuju. Čak 67 odsto predstavnika kompanija vidi AI kao priliku za povećanje produktivnosti, dok isto mišljenje deli 32 odsto zaposlenih.
Istovremeno, 30 odsto zaposlenih smatra da je značaj veštačke inteligencije precenjen, dok 31 odsto navodi da ne oseća njen uticaj na svoj posao.
Smanjenje broja zaposlenih zbog uvođenja AI tehnologija prijavilo je dva odsto kompanija obuhvaćenih istraživanjem. Međutim, taj udeo je veći u pojedinim sektorima: u IT industriji iznosi 13 odsto, dok u finansijama, bankarstvu i osiguranju dostiže 10 odsto.
U IT sektoru i finansijama po 24 odsto predstavnika kompanija procenjuje da bi primena veštačke inteligencije u narednom periodu mogla da utiče na smanjenje broja zaposlenih. Ovi odgovori predstavljaju očekivanja kompanija, a ne potvrdu da će do otpuštanja zaista doći.
Istraživanje pokazuje i da kompanije još nemaju jedinstven pristup primeni novih tehnologija. Sistemsku podršku korišćenju AI alata pruža 15 odsto kompanija, dok ih 30 odsto dozvoljava bez jasno definisane strategije. Čak 52 odsto nema definisan stav, a tri odsto ograničava ili zabranjuje njihovu upotrebu.
IZAZOV ZA POSLODAVCE: PRODUKTIVNOST, SIGURNOST I POVERENJE
Rezultati istraživanja ukazuju na nekoliko ključnih izazova za tržište rada u Srbiji: nesigurnost zaposlenih, potrebu za otvorenijom komunikacijom, očekivanja u vezi sa fleksibilnošću i sve veći uticaj veštačke inteligencije.
Za kompanije će biti važno da usklade poslovne ciljeve sa potrebama zaposlenih, ulažu u njihovo usavršavanje i jasno komuniciraju kako će se radni procesi menjati. Istovremeno, podaci pokazuju da zaposleni sve više vrednuju vreme, fleksibilnost i sigurnost, a ne samo tradicionalne pogodnosti.
