Foto: Shutterstock
Svetski dan tromboze obeležava se 13. oktobra širom sveta, sa ciljem da se poveća svest o krvnim ugrušcima, faktorima rizika, simptomima i mogućnostima prevencije. Prema podacima organizatora kampanje, jedan od četiri smrtna ishoda u svetu povezan je sa stanjima koja izaziva tromboza. Ovogodišnja kampanja posebno je usmerena na zdravlje žena i promene rizika tokom različitih životnih faza.
Svetski dan tromboze ustanovilo je Međunarodno društvo za trombozu i hemostazu 2014. godine. Obeležava se svake godine 13. oktobra, na rođendan nemačkog lekara Rudolfa Virhova, koji je dao značajan doprinos razumevanju tromboze. Cilj inicijative je da se javnost bolje upozna sa ovim zdravstvenim problemom, koji često može ostati neprepoznat sve dok ne izazove ozbiljne komplikacije.
ŠTA JE TROMBOZA I ZAŠTO MOŽE BITI OPASNA?
Tromboza je stvaranje krvnog ugruška, odnosno tromba, u krvnom sudu. Ugrušak može delimično ili potpuno da blokira protok krvi, a u pojedinim slučajevima može da se odvoji i krvotokom dospe do drugog dela tela.
Jedan od najčešćih oblika je duboka venska tromboza, kod koje se ugrušak formira u dubokim venama, najčešće nogu. Ako se ugrušak pokrene i dospe u pluća, može izazvati plućnu emboliju, stanje koje zahteva hitno lečenje. Krvni ugrušci povezani su i sa srčanim i moždanim udarom, u zavisnosti od mesta na kojem nastanu i krvnog suda koji zahvate.
SIMPTOMI KOJE NE TREBA IGNORISATI
Simptomi tromboze mogu da se razlikuju u zavisnosti od mesta na kojem se ugrušak nalazi. Kod duboke venske tromboze mogu se javiti:
- otok jedne noge ili ruke;
- bol ili osetljivost, naročito u nozi;
- toplija koža na zahvaćenom području;
- crvenilo ili promena boje kože.
Plućna embolija može izazvati iznenadno otežano disanje, bol u grudima, ubrzan rad srca, vrtoglavicu ili gubitak svesti.
Iznenadno otežano disanje ili bol u grudima zahtevaju hitnu medicinsku procenu. U slučaju sumnje na trombozu ne treba čekati da simptomi prođu niti samostalno započinjati terapiju.
ZAŠTO JE OVOGODIŠNJA KAMPANJA USMERENA NA ŽENE?
Kampanja za 2026. godinu ukazuje na to da se rizik od krvnih ugrušaka kod žena može menjati tokom života. Posebna pažnja posvećena je hormonskoj kontracepciji i hormonskoj terapiji, trudnoći, periodu nakon porođaja i menopauzi.
To ne znači da će svaka žena u ovim životnim fazama razviti trombozu, već da je važno da bude informisana o mogućim rizicima i da sa zdravstvenim radnikom razgovara o individualnim faktorima rizika, naročito ako ima ličnu ili porodičnu istoriju krvnih ugrušaka.
KO JE POD POVEĆANIM RIZIKOM?
Rizik od venske tromboze može biti veći kod osoba koje dugo miruju, nakon operacija ili hospitalizacije, tokom dužih putovanja bez kretanja, kao i kod pojedinih hroničnih bolesti. Među faktorima rizika su i prethodna tromboza, određeni nasledni poremećaji zgrušavanja krvi, gojaznost i neke vrste hormonske terapije.
Prema podacima kampanje Svetskog dana tromboze, oko 60 odsto venskih krvnih ugrušaka javlja se tokom hospitalizacije ili nakon nje, zbog čega je procena rizika i odgovarajuća prevencija u zdravstvenim ustanovama posebno važna.
KAKO SE RIZIK MOŽE SMANJITI?
Mere prevencije zavise od zdravstvenog stanja i individualnih faktora rizika. Redovno kretanje, izbegavanje dugotrajnog sedenja bez pauze i pridržavanje saveta lekara nakon operacije ili tokom oporavka mogu biti važni koraci. Osobama koje imaju povećan rizik lekar može preporučiti posebne preventivne mere ili terapiju.
Za Srbiju u ovom tekstu nije naveden poseban nacionalni broj obolelih ili umrlih od tromboze, jer nije potvrđen uporediv i aktuelan zvanični podatak. Globalni podaci ipak ukazuju na značaj prevencije, prepoznavanja simptoma i pravovremenog lečenja.
Svetski dan tromboze podseća da informisanost može da pomogne u ranijem prepoznavanju opasnosti. Poznavanje simptoma, razgovor sa lekarom i pravovremena reakcija mogu biti od presudnog značaja za sprečavanje teških komplikacija.
