Foto: Shutterstock
Toplotni talasi koji poslednjih nedelja pogađaju Srbiju ponovo su u prvi plan stavili jedno pitanje koje zanima gotovo svako domaćinstvo – koliko će klima uređaj povećati račun za struju i da li je ventilator zaista mnogo jeftinija alternativa?
Odgovor je jednostavan: ventilator troši višestruko manje električne energije od klima-uređaja, ali ta dva uređaja ne rade isti posao. Ventilator samo pokreće vazduh i stvara osećaj rashlađenosti, dok klima aktivno snižava temperaturu u prostoriji.
Zato je tokom ekstremnih vrućina teško očekivati da ventilator može da zameni klimu, ali njegovo korišćenje može biti veoma korisno u periodima kada nije neophodno aktivno hlađenje prostorije.
KOLIKO STRUJE TROŠI KLIMA?
Potrošnja klima-uređaja zavisi od više faktora – snage uređaja, kvadrature i izolacije prostora, spoljne temperature, podešene temperature, broja sati rada, kao i od toga da li je klima inverter ili klasični on/off model.
Prema računici inženjera elektrotehnike, klima tokom dostizanja zadate temperature može trošiti oko 1,2 kW po satu, dok je za održavanje temperature potrošnja znatno manja.
U plavoj zoni, prema računici iz dostupnih podataka, sat rada klime tokom dostizanja temperature iznosi oko 16,4 dinara, dok održavanje temperature može koštati oko 4,7 dinara po satu.
U crvenoj zoni, gde je cena električne energije viša, dostizanje zadate temperature može koštati oko 32,79 dinara po satu, dok održavanje temperature iznosi oko 9,56 dinara po satu.
To pokazuje koliko je važno u kojoj se zoni potrošnje domaćinstvo nalazi.
ŠTA AKO KLIMA RADI 12 SATI DNEVNO?
Ako klima radi od 10 do 22 časa, uz pretpostavku da joj je potrebno oko sat vremena da dostigne željenu temperaturu, računica za plavu zonu pokazuje da bi dnevni trošak bio oko 68 dinara.
Na mesečnom nivou, za 30 dana rada, to je približno 2.000 dinara, odnosno oko 2.451 dinar sa uračunatim PDV-om, prema navedenoj računici.
Za domaćinstva koja već imaju visoku ukupnu potrošnju i nalaze se u crvenoj zoni, isti režim rada može izaći oko 138 dinara dnevno, odnosno približno 4.966 dinara mesečno sa PDV-om.
Ako klima radi osam sati dnevno, procenjeni mesečni trošak je oko 1.775 dinara u plavoj, odnosno oko 3.589 dinara u crvenoj zoni.
Naravno, ovo su okvirne računice. Stvarna potrošnja zavisi od konkretnog uređaja, prostora, temperature i režima rada.
INVERTER KLIMA MOŽE DA NAPRAVI VELIKU RAZLIKU
Inverter uređaji funkcionišu drugačije od klasičnih on/off klima.
Kada dostignu zadatu temperaturu, inverter može da smanji snagu i nastavi da održava temperaturu, umesto da se stalno uključuje i isključuje punom snagom.
Zbog toga se kod dugotrajnog rada može ostvariti značajna ušteda u odnosu na klasične uređaje, posebno ako je prostor dobro izolovan.
Jednostavna formula za računanje potrošnje je:
POTROŠNJA (kWh) = SNAGA UREĐAJA (kW) × BROJ SATI RADA
Dobijeni broj kilovat-sati zatim se množi cenom električne energije, pri čemu konačan račun zavisi i od zone i tarife.
A VENTILATOR?
Tu je računica drastično drugačija.
Prosečan kućni ventilator ima snagu od oko 30 do 60 vati, dok snažniji modeli mogu imati 75 do 100 vati.
Ventilator snage 50 W koji radi osam sati dnevno tokom 30 dana potroši oko 12 kWh.
Čak i ventilator od 75 W, pri istom režimu rada, potroši oko 18 kWh mesečno.
Zbog male snage, njegov uticaj na račun za struju je višestruko manji nego kod klima-uređaja.
Ali postoji važna razlika.
VENTILATOR NE HLADI PROSTORIJU
Ventilator ne snižava temperaturu vazduha u prostoriji. On ga pokreće, zbog čega znoj brže isparava sa kože i telo dobija osećaj rashlađenosti.
Klima, sa druge strane, odvodi toplotu iz prostorije i stvarno snižava temperaturu.
Zbog toga ventilator može biti odlično rešenje kada vrućina nije ekstremna, ali tokom najtoplijih dana ne može u potpunosti da zameni klima-uređaj.
NAJJEFTINIJA KOMBINACIJA: KLIMA + VENTILATOR
Upravo kombinovanje ova dva uređaja može biti racionalan način korišćenja električne energije.
Kada je temperatura podnošljiva, ventilator može biti dovoljan. Kada je potrebno aktivno hlađenje, klima može da rashladi prostor, dok ventilator pomaže da se hladniji vazduh ravnomernije rasporedi.
Na taj način moguće je da klima ne mora neprekidno da radi maksimalnom snagom.
EPS IMA JASNE SAVETE ZA ŠTEDNJU
EPS – energetska efikasnost preporučuje racionalno korišćenje električne energije i navodi da energetski efikasnim ponašanjem domaćinstva mogu smanjiti račun za električnu energiju za 10 do 15 odsto.
Kada je reč o hlađenju, EPS savetuje da se prostorije ne rashlađuju nepotrebno na veoma niske temperature. Na njihovoj stranici se navodi da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bi trebalo da bude veća od oko 10 stepeni Celzijusa.
Takođe se preporučuje redovno održavanje filtera i spoljne jedinice klima-uređaja, postavljanje uređaja van direktnog uticaja sunca i dobra izolacija prozora i zidova.
Drugim rečima, nije dovoljno samo kupiti štedljiviji uređaj – način na koji se koristi može značajno uticati na potrošnju.
DRŽAVA SUBVENCIONIŠE ENERGETSKU SANACIJU DOMOVA
Ministarstvo rudarstva i energetike poslednjih meseci intenzivno sprovodi program unapređenja energetske efikasnosti domaćinstava.
Kroz program „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ građanima su dostupne subvencije za mere poput zamene stolarije, izolacije, fasade, energetski efikasnijih sistema grejanja i ugradnje solarnih panela.
U zavisnosti od kategorije i vrste radova, subvencije mogu iznositi od 50 do 65 odsto, dok socijalno ugrožene kategorije mogu dobiti podršku i do 90 odsto vrednosti radova.
Država je postavila cilj da kroz ovaj program do kraja 2027. godine više od 50.000 domaćinstava unapredi energetsku efikasnost svojih kuća i stanova.
Rezultati dosadašnjih korisnika pokazuju da ulaganje u energetsku efikasnost može da se vrati kroz niže troškove. Ministarstvo navodi da je gotovo 60 odsto anketiranih korisnika subvencija prijavilo smanjenje troškova grejanja veće od 10 odsto, dok je više od petine navelo uštede veće od 30 odsto.
KAKO DA SMANJITE RAČUN TOKOM VRUĆINA?
Najveću razliku mogu napraviti jednostavne navike:
- ne podešavajte klimu na ekstremno nisku temperaturu;
- redovno čistite filtere;
- proverite da li prozori i vrata dobro dihtuju;
- tokom najtoplijeg dela dana držite prozore zatvorene i zaštitite prostor od direktnog sunca;
- koristite ventilator kada klima nije neophodna;
- ako koristite klimu, podesite je tako da ne pravi ogromnu razliku između spoljne i unutrašnje temperature;
- birajte uređaj odgovarajuće snage za prostor;
- obratite pažnju na energetsku efikasnost prilikom kupovine novih uređaja;
- isključujte uređaje koji vam nisu potrebni i ne ostavljajte ih nepotrebno u „stand by“ režimu.
EPS navodi da uređaji u režimu pripravnosti mogu predstavljati značajan deo ukupne potrošnje domaćinstva, pa i tu postoji prostor za uštedu.
