Foto: Shutterstock
Međunarodni dan pismenosti obeležava se svake godine 8. septembra, sa ciljem da se javnost i donosioci odluka podsete koliko je pismenost važna za razvoj obrazovanog, pravednog, mirnog i održivog društva.
Ovogodišnja tema je „Promovisanje pismenosti u digitalnom dobu“, čime se posebno ukazuje na činjenicu da se pojam pismenosti danas ne odnosi samo na čitanje i pisanje, već i na sposobnost snalaženja u sve složenijem digitalnom svetu.
UNESKO pismenost opisuje kao osnovno ljudsko pravo koje ljudima otvara put ka ostvarivanju drugih prava, većim slobodama i aktivnom učešću u društvu.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pokrenuta je u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja posvećenoj iskorenjivanju nepismenosti. Međunarodni dan pismenosti prvi put je obeležen 1967. godine.
PISMENOST U DIGITALNOM VREMENU
Digitalizacija je promenila način na koji učimo, radimo, komuniciramo i dolazimo do informacija. Istovremeno, ona donosi i nove izazove.
Digitalni alati mogu značajno da prošire mogućnosti obrazovanja, posebno za marginalizovane grupe. Međutim, postoji i opasnost da ljudi koji već nemaju osnovne veštine pismenosti budu dodatno isključeni – ne samo iz tradicionalnih obrazovnih mogućnosti, već i iz prednosti koje pružaju savremene tehnologije.
Digitalno okruženje otvara i pitanja zaštite privatnosti, digitalnog nadzora, širenja predrasuda, etike, pasivnog konzumiranja sadržaja i uticaja tehnologije na životnu sredinu.
Zbog toga pismenost u 21. veku podrazumeva mnogo više od sposobnosti da se pročita i napiše tekst. Ona podrazumeva sposobnost da se digitalnom sadržaju pristupi bezbedno, da se informacije razumeju i procene, ali i da se sadržaj kreira, deli i koristi na odgovoran način.
Posebno mesto ima kritičko mišljenje, odnosno sposobnost da se razlikuju pouzdane informacije od netačnih, manipulativnih ili obmanjujućih sadržaja.
MILIONI LJUDI I DALJE BEZ OSNOVNIH VEŠTINA
Uprkos napretku, problem nepismenosti i dalje je prisutan širom sveta.
Prema podacima UNESKO-a, najmanje 739 miliona mladih i odraslih nije imalo osnovne veštine pismenosti u 2024. godini. Istovremeno, oko četvoro od desetoro dece ne dostiže minimalni nivo veštine čitanja, dok 272 miliona dece i adolescenata nije pohađalo školu tokom 2023. godine.
Ovi podaci pokazuju da borba protiv nepismenosti nije završena i da obrazovanje ostaje jedan od ključnih preduslova za ravnopravnije društvo.
„PISMENOST JE STIL ŽIVOTA“
Pesnikinja i profesorka srpskog jezika Aleksandra Ljubisavljević smatra da pismenost ne bi trebalo svoditi samo na sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja.
„Za mene kao profesora i književnika, pismenost je stil života. To je način borbe za lični napredak, oblik nadogradnje ličnosti, veština bez koje savremeni čovek ne može. Pismenost je nasušna potreba, jezgro bez koga ne postoje obrazovanje i vaspitanje, nema intelektualnog ni društvenog života“, rekla je Ljubisavljević.
Ona smatra da je u borbi protiv nepismenosti posebno važno povezati ono što se uči kroz teoriju sa njegovom praktičnom primenom.
„Bez praktične i konkretne upotrebe ni jezik ne može biti koristan. Ono što je u teoriji, u knjigama, moramo konkretizovati i prevesti u praktične, svakodnevne situacije, treba ’oživeti’ jezik. Mislim da je preciznija i delotvornija praktična upotreba jezika ono što nedostaje našem društvu da bi se nepismenost iskorenila“, istakla je ona.
Prema njenim rečima, podrška obrazovanju mora biti kontinuirana, a jedan od načina da se kod dece razvija odnos prema jeziku i čitanju jesu radionice.
„Borba protiv nepismenosti zahteva radioničarski pristup, i naš je zadatak pre svega organizovanje raznih čitalačkih i literarnih radionica, u svim školama“, navela je Ljubisavljević.
DAN PISMENOSTI OBELEŽAVA SE I U SRBIJI
Povodom Međunarodnog dana pismenosti širom Srbije organizuju se radionice, izložbe i drugi programi posvećeni jeziku, knjizi i obrazovanju.
U Kraljevu će biti održana radionica za decu „Vesela slova za znanja nova“, kroz koju će najmlađi učiti o značaju pismenosti, jeziku, knjigama i mašti.
Poseban deo programa posvećen je Vuku Stefanoviću Karadžiću i njegovoj ulozi u oblikovanju srpskog jezika i azbuke. Deca će kroz igru sa slovima i rečima imati priliku da pokažu i sopstvenu kreativnost.
Bibliotekarka i jedna od organizatorki programa Ivana Đikić poručila je da je pismenost „ključ koji otvara svet znanja“, zbog čega je važno od najranijeg uzrasta razvijati ljubav prema knjizi i jeziku.
Međunarodni dan pismenosti biće obeležen i u Kladovu, gde Biblioteka „Centar za kulturu“ priređuje izložbu različitih rečnika srpskog jezika – istorijskih, dijalekatskih, terminoloških i dvojezičnih.
Među izloženim knjigama posebno mesto zauzima „Francusko-srpski rečnik“ (sv. 1) Nastasa Petrovića iz 1875. godine, koji je ujedno i najstarija knjiga u fondu ove biblioteke.
U osnovnim školama širom zemlje organizuju se radionice i aktivnosti čiji je cilj da se kod najmlađih podstakne ljubav prema čitanju i učenju.
Međunarodni dan pismenosti zato nije samo podsećanje na one koji još nemaju osnovne veštine čitanja i pisanja. On je i prilika da se razmisli o tome šta znači biti pismen u vremenu u kojem svakodnevno primamo ogromnu količinu informacija i sve veći deo života provodimo u digitalnom prostoru.
